OVO SU REKORDERI U POSKUPLJENJU Sasvim obične namirnice, zašto je to tako a šta nas tek čeka

Gotovo svaki put kada krenemo u nabavku, čini nam se se da nam je potrebno više novca nego prošli put.

"Meso, povrće, voće, sve, ne postoji nešto što je ostalo po istoj ceni, ovo je bukavalno nikad gore", žali se sugrađanka. I  drugi građani ističu da su najviše poskupeli meso, mesne prerađevine i mlečni proizvodi, ali žale se i na slatkiše, posebno čokoladu.

Za šećer, ulje, mleko, jogurt jaja i pileći file pre dve godine trebalo je da izdvojimo 1.179 dinara, prošle godine nas je to koštalo 1.468, a danas 1.750 dinara.

I na pijacama je slična situacija. Nezaobilazni sastojak skoro svakog jela košta i do 300 dinara.

"Sve manje ljudi ima na pijaci, cena robe nije toliko baš poskupela, skuplja je u odnosu na prethodne dane, ali ne toliko mnogo. Crni luk je poskupeo, ali ne nešto mnogo bio je 150, sad je 200 dinara", objašnjava jedan prodavac.

Koliko košta jedan prosečan ručak

"Podosta, recimo treba kupiti na pijaci, sve je poskupelo za duplo, ili troduplo, onda gledam gde je jeftinije. Otprilike 1.000 dinara najmanje za jednostavan ručak, ako je neki komplikovan, onda mora i 2.000", računica je jedne sugrađanke.

I druga ističe da je sve dosta skuplje, kao i da zavisi šta je na meniju tog dana.

"Pa puno, pošto sam videla da je luk 200 dinara, za meso i da ne pričam", žali se Beograđanka.

Najjednostavniji desert posle ručka, postao je skoro luksuz. Za običnu čokoladu, koja odavno nije u pakovanju od 100 grama, nego su nam je stanjili na 80, treba izdvojiti najmanje 150 dinara.

Koliko košta da napravimo kolač, posebna je priča, jer su samo jaja poskupela 30 odsto. U marketu u kojem smo bili, deset najjeftinijih košta 250 dinara.

Šta brže raste - cene ili plate

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava za RTS, da su prema podacima za prošlu godinu plate u realnom iznosu porasle za 1,7 odsto, ali da u periodu od oktobra, pa posle Nove godine imamo realan pad plata.

U decembru je kaže prosečna neto plata bila oko 84.000 dinara a takozvana medijalna plata je oko 60.000.

"Šta znači medijalna zarada - da 50 procenata onih koji primaju zaradu, primaju do tog iznosa. Drugih 50 procenata je preko toga. S druge strane imate prosečnu stopu inflacije od 12 posto a životne namirnice su porasle gotovo duplo više od toga. Ljudi koji su najsiromašniji, oni su relativno i najveći kupci proizvoda čija je cena najviše porasla", istakao je Stanić.

Ukazuje da pad te kupovne moći, koji će biti nastavljen verovatno i u jednom delu iduće godine, utiče na smanjenje domaće tražnje i da samim tim smanjuje potencijal privrede što se meri BDP-om. 

Čekaju li nas nova poskupljenja

Od maja bi ponovo trebalo da poskupi struja, osam odsto i gas  11 odsto.

Prema oceni Stanića po jednom osnovnom scenariju to poskupljenje bi moglo da doprinese da inflacija praktično ostane na ovom nivou, a po drugom ekstremnijem scenariju to bi dovelo do dodatnog rasta inflacije.

"To onda znači da imamo jedno brže, uslovno rečeno gubljenje kupovne moći stanovništva", precizirao je Stanić.

Ističe da će građani osteti nova poskupljenja kada se završe letnji odmori, počne školska godina i nova grejna sezona.

"Kada dođe nova grejna sezona na međunarodnom tržištu opet rastu komponente, sa druge strane imamo s MMF-om dogovoreno povećanje cene gasa, a najesen verovatno i električne energije i u tom smislu sve to utiče na to da ćemo imati opterećeniji kućni budzet", ukazuje Stanić.

Takođe najavljuje i povećanje kamata na kredite koje će dodatno opteretiti budzet građana.

Dobra je vest, kaže, to što ćemo imati očuvanu makroekonomsku stabilnost što je značajno za investitore i zaposlenost.

"Savet za državu je da na jedan selektivan način pomaže onima koji su najugroženiji dok traje kriza i da radi na tome da što bolje očuva makroekonomski ambijent u zemlji", poručuje Stanić.