Nakon smrti supruga svakodnevne šetnje postale su važan deo njenog života, a ubrzo je počela da primećuje nešto neobično – ptice su joj prilazile, skakutale pored nje i kao da su je pratile.
„Nakon što mi je suprug umro, ptice su počele neobično da se ponašaju prema meni. Nisam to umišljala, zaista se događalo. Tokom svakodnevnih šetnji iznenađivalo me je koliko su mi se približavale, prilazile su mi, skakutale pored mene i cvrkutale“, ispričala je za britanski „The Guardian“.
„Pomislila sam da bi to mogla biti poruka mog supruga“
Helen je godinama sa suprugom šetala šumom u blizini njihovog doma. Zbog bolesti tokom poslednjih meseci života više nije mogao da joj se pridruži, a preminuo je u januaru 2023. godine.
„Naravno, pomislila sam da bi to mogla biti poruka mog supruga. Kada tek izgubite voljenu osobu, lako je uhvatiti se za svaki znak da je ona možda na neki način još uvek prisutna.“
Ipak, znala je da njen suprug nije verovao u zagrobni život, piše sensa.
„Nikada se ne bi odlučio da se vrati u obliku ptice. Bio je krupan čovek koji se divio velikim i snažnim životinjama.“
Crvendać ju je pratio tokom šetnje
Jedne večeri crvendać je neuobičajeno dugo skakutao pored nje i posmatrao je.
„U redu, ako si to ti, prati me kući“, rekla mu je.
„Istog trenutka, uz snažan lepet krila, odleteo je.“
Tri meseca nakon suprugove smrti, tokom boravka u Francuskoj, doživela je još jedan neobičan susret. Mlada svraka sletela je na ogradu neposredno pored nje, glasno graktala i mahala krilima.
„Još ne znam šta ju je toliko uznemirilo, ali znam da mi se takve stvari ranije nisu događale.“
Priroda joj je pomogla da se nosi sa gubitkom
Zbog tih susreta počela je mnogo pažljivije da posmatra prirodu.
„Otkrila sam jednostavno zadovoljstvo koje se može pronaći u neobično oblikovanoj gljivi i ravnomernom pucketanju grmova žutilovke dok ih obasjava sunce.“
Svakodnevno hodanje postalo joj je način da se izbori sa tugom.
„Kamo god sam odlazila tokom te prve godine, utehu sam tražila u prirodi. Morala sam neprestano da se krećem. Bol je bila najgora u tišini mirovanja.“
„Možda su mi zaista pravile društvo“
Helen veruje da je nakon gubitka supruga počela više da primećuje ptice, ali ne isključuje ni mogućnost da su životinje osećale njenu tugu.
„Bila sam ranjeno biće i možda su mi zaista pravile društvo.“
Kod kuće je jedan crvendać redovno pokušavao da privuče njenu pažnju kroz staklo baštenskih vrata, dok je u vrtu često viđala istu lisicu.
„Sada sam sa prirodom povezana drugačije jer sam naučila da je doživljavam kao društvo. I dalje uživam u društvu ljudi, ali pred životinjama nema potrebe za pretvaranjem.“
Priroda joj je postala druga vrsta društva
Jedne noći, tokom meteorskog roja Perseida, kroz otvoren prozor ugledala je tri zvezde padalice.
„Sledećeg dana neko mi je rekao da je to dobar predznak, ali znala sam da nije ništa slično. Jednostavno se dogodilo.“
Takvi trenuci obeležili su njen prvi period samostalnog života nakon 35 godina.
„Ipak, dok hodam šumom, ponekad zamišljam supruga kako se smeje i koluta očima zbog toga što sam svima pričala da su se ptice nakon njegove smrti prema meni počele ponašati neobično.“
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)