Kada zamiriše sveže pečen hleb, malo koji miris može da vrati uspomene kao domaća vekna iz peći. U Vojvodini je vekovima posebno mesto na trpezi imala vojvođanska cipovka, tradicionalni hleb prepoznatljiv po hrskavoj, zlatnoj korici i mekoj unutrašnjosti.
Cipovka je nekada bila mnogo više od običnog hleba. Mesila se u domaćinstvima i na salašima, a velika vekna morala je da bude dovoljno izdašna da prehrani celu porodicu tokom više dana.
Zbog karakterističnog zaseka koji se pravi pre pečenja, cipovka je dobila i simpatičan narodni naziv – „hleb koji se smeje na mesec“.
Zašto se cipovka „smeje na mesec“?
Taj neobičan naziv povezan je sa načinom na koji se hleb priprema.
Pre nego što se stavi u peć, kugla testa zaseče se oštrim nožem sa strane. Tokom pečenja testo se na tom mestu otvara i širi, stvarajući oblik koji podseća na osmeh.
Upravo taj detalj daje cipovki karakterističan izgled i razlikuje je od drugih tradicionalnih vekni.
Hleb koji je morao da traje danima
Nekada se hleb nije mesio svakog dana. Domaćice su često pripremale veću količinu jednom nedeljno, jer se na salašima i u selima živelo i radilo od jutra do mraka.
Zbog toga je cipovka morala da ostane ukusna i dovoljno sveža do narednog pečenja. Vekne su bile mnogo veće od današnjih, a u pojedinim krajevima pravile su se i cipovke teške nekoliko kilograma.
Ovaj hleb tradicionalno su pripremali različiti stanovnici Vojvodine, među kojima su Srbi, Mađari i Hrvati.
Cipovka je povezana i sa običajima vezanim za novu pšenicu i završetak žetve. Zbog svog kulturnog značaja, 2016. godine uvrštena je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Kako se nekada pekla prava cipovka?
Tradicionalna cipovka pekla se u velikim zidanim pećima, poznatim kao turske peći. One su se zagrevale drvetom, kukuruzovinom i drugim materijalima, a testo se stavljalo direktno na vrelu podlogu.
Takav način pečenja davao je hlebu posebnu aromu i karakterističnu hrskavu koricu, piše espreso.
Savremeno pekarstvo donelo je bržu proizvodnju, pa je tradicionalna cipovka postala mnogo ređa. Ručno mešenje i stari način pečenja zahtevaju više vremena i rada, zbog čega se ovaj hleb danas uglavnom čuva kroz zanatsku proizvodnju i tradicionalne recepte.
Dobra vest je da manju cipovku možete napraviti i u običnoj kućnoj rerni.
Recept za vojvođansku cipovku
Za domaću verziju potrebni su jednostavni sastojci koje uglavnom već imate u kuhinji.
Sastojci
- 500 g mekog pšeničnog brašna, tip 500
- 2,5 dl mlake vode
- 10–20 g svežeg kvasca
- 1 kašičica soli
- 1 kašičica svinjske masti
Priprema testa
U mlakoj vodi razmutite svež kvasac, dodajte so i jednu kašiku brašna. Ostavite smesu oko 10 minuta da kvasac počne da deluje.
Zatim dodajte svinjsku mast i postepeno umešajte ostatak brašna. Testo mesite rukama dok ne postane glatko, elastično i dovoljno meko.
Pokrijte posudu čistom krpom i ostavite testo da odmori oko 15 minuta. Nakon toga ga još jednom premesite, oblikujte u glatku kuglu i stavite u dobro podmazan pleh.
Ostavite da narasta približno sat vremena.
Tajna je u zaseku
Rernu zagrejte na najvišu temperaturu. Neposredno pre pečenja napravite oštrim nožem zasek na kugli testa, ali ne po sredini, već malo sa strane.
Tokom pečenja taj deo testa će se otvoriti i stvoriti karakterističan oblik „osmeha“.
Pecite hleb oko 20 minuta, odnosno dok ne dobije lepu zlatnosmeđu koricu. Kada ga izvadite iz rerne, možete koricu blago premazati hladnom vodom i ostaviti cipovku da se prohladi.
Cipovka čuva priču o Vojvodini
Vojvođanska cipovka nije samo recept za domaći hleb. Ona je deo priče o životu na salašima, velikim porodicama, žetvi i vremenu kada se hleb mesio ručno i pekao u velikim zidanim pećima.
Danas je ovaj tradicionalni hleb mnogo ređi, ali upravo zato svaki recept za cipovku predstavlja mali deo kulinarske baštine Vojvodine.
Hrskava korica, meka sredina i karakterističan „osmeh“ čine je prepoznatljivom, dok tradicija koja stoji iza nje daje joj vrednost koju obična vekna hleba teško može da zameni.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Komentari (0)