Međutim, japanski kuvar pokazao je da se do znatno intenzivnijeg ukusa i zlatnosmeđe površine dolazi drugačijom tehnikom.

Tajna, kako pokazuje video objavljen na internetu, nije u velikoj količini začina, već pre svega u kontroli vlage tokom pečenja. Ako pečurke ostanu pune vode, one će se više kuvati nego pržiti, zbog čega neće dobiti karakterističnu zapečenu koricu.

Pečurke ne treba dugo potapati u vodi

Prvi korak je čišćenje. Pečurke je dovoljno kratko isprati ukoliko na njima ima zemlje, a zatim ih dobro osušiti papirnim ubrusom. Ako nisu mnogo prljave, površina može samo da se prebriše vlažnim ubrusom. Kuvar preporučuje da se pečurke iseku na krupnije komade, odnosno četvrtine. Tako će spolja moći dobro da se zapeku, dok će unutrašnjost ostati sočna.

Najvažniji trik – bez ulja na početku

Jedan od najzanimljivijih delova tehnike jeste to što se pečurke u početku stavljaju na tiganj bez ulja. Dodaje se mala količina vode, a zatim se sve zagreva na jakoj vatri. Pečurke tada počinju da ispuštaju sopstvenu vlagu. Cilj je da voda prvo ispari, pa tek onda počne pravo pečenje.

Tek kada vlaga gotovo potpuno nestane i zvuk sa tiganja počne da se menja iz ključanja u karakteristično cvrčanje, dodaje se malo maslinovog ulja. Tada pečurke mogu da počnu da dobijaju zlatnosmeđu boju.

Ne treba ih stalno mešati

Još jedna greška koju mnogi prave jeste neprestano mešanje. Ako se pečurke stalno pomeraju po tiganju, nijedan njihov deo neće dovoljno dugo biti u kontaktu sa vrelom površinom. Zato ih treba rasporediti po tiganju i ostaviti neko vreme da se zapeku. Kada jedna strana dobije izraženu smeđu boju, pečurke se okreću i postupak se ponavlja. So se dodaje tek nakon što su dobro zapečene.

Puter i beli luk dolaze na kraju

Puter i beli luk ne treba dodavati prerano. Ako se stave na početku, beli luk može da zagori, dok puter može izgubiti deo svog mirisa i ukusa. Kada su pečurke već zapečene, temperatura se smanjuje, dodaju se puter i beli luk i kratko zagrevaju kako bi pečurke upile aromu.

Poseban detalj je soja sos. Mala količina se sipa direktno na vrelu površinu tiganja, gde kratko zasišti i razvije intenzivniju aromu, pre nego što se pomeša sa pečurkama. Na kraju se dodaju malo limunovog soka i crnog bibera.

Rezultat je jednostavno jelo sa zapečenom, aromatičnom spoljašnošću i sočnom unutrašnjošću, uz izražen „umami“ ukus. Kako pokazuje ovaj japanski način pripreme, za dobre pečurke nije presudno mnogo sastojaka – mnogo važnije je pravilno rasporediti vreme kada se dodaju voda, ulje, začini, puter i beli luk.

Pogledajte snimak: 

Kuvar

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Expo