Treba odmah reći da svi znamo da samo reč opraštanje uglavnom neće izbrisati povređenost, bol. Kada vas je neko namerno ali na vešt način povredio, svojom ili tuđom rečju ili izdao ili kada vas nešto podseća na ono šta je ta osoba uradila, prirodno je da se i dalje osećate povređeno ili besno.
Ali setite se šta biste sami rekli dragoj osobi, nekom drugom ko je povređen, vašoj deci, unucima?

Opraštanje ne znači da ćete izgubiti sva negativna osećanja zauvek. Ali to znači da povređenost više neće biti na prvom mestu.

Zaboravljanje nečega što vas je uzdrmalo ili nekoga ko vas je povredio može biti još teže nego opraštanje, ali to je jedini način da nastavite dalje i budete srećni. Setite se da ste više puta i sami to pomislili ili ste već tako postupili, silom prilika naučili.
Svaka nova povreda, uslovno rečeno, jer nije svaka povreda ista za svakoga, novo je iskustvo. Tako nekada zaboravimo na rešenje i potreban nam je savet.
Što se manje fokusirate na to, pre će izvetriti iz vašeg uma.

Ključ zaboravljanja je da pažnju usmerite na neko drugo "mesto"!
Možda će biti potrebno vremena, ali kada zaboravite bićete mnogo pozitivniji, lakši sebi
 Onaj ko vas je povredio iz nekog razloga će se pre ili kasnije možda kajati zbog toga. Ako vam se neko prvi izvinjava, ponašajte se kao zrela osoba i prihvatite.. Mnogo je lakše za obe strane. Naročito u slučaju ako se druga strana pokajala.

Ukoliko zbog nečega postoji dublja povređenost, možda ćete morati nekoliko puta da ponavljate ovaj proces ali to svakako radite. Provereno je najbolji lek. Naravno, drastične povrede nisu tema ovog teksta, i svako ih rešava kako ume ali za sve postoji put smirenja. Ako je ispravan.
Nakon rada na praštanju uvek bi trebalo da bude lakše
Na kraju svako vremenom shvati da su osećanja i misli o izborima i ponašanjima neke druge osobe promenjeni na temeljan način.
Tek tada ste sigurni da ste naučili da oprostite zauvek.