To je praznik koji predstavlja rođendan hrišćanske crkve, a slavi se 50. dan posle Vaskrsa, pa se zove i Pedesetnica.
Posle Hristovog vaznesenja učenici su ostali u Jerusalimu i u jednoj sobi na Sionu često su se okupljali i zajedno se molili Bogu očekujući s nestrpljenjem obećanoga Utešitelja, Duha Svetoga, koji od Oca ishodi.
Mesto Jude Iskariotskog među dvanaestoricom, kockom je bilo popunjeno mesto - Matijom. Na Pedesetnicu svi su bili zajedno, kad huka ispuni svu kuću i pokazaše se ognjeni jezici koji se spustiše na svakog od apostola. Izašavši na krov od kuće, progovorili su i propovedali okupljenom narodu jezicima koje do tada nisu znali, tako da su ih svi okupljeni, čak i inoverni, razumeli. Tri hiljade ljudi na ovaj dan poverovalo je propovedi apostola i krstilo se
Ovaj dan se smatra danom rođenja Crkve Hristove.
Kako su na praznik Pedesetnice Jevreji, znači i apostoli u onu Pedesetnicu, ukrašavali svoje kuće granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišća, i danas se na praznik Silaska Svetog Duha na apostole pravoslavne crkve ispunjavaju travom i cvećem od koga se pletu venčići.
Narodna verovanja
Narodna verovanja na ovaj dan su različia u različitim krajevima Srbije, međutim ima nekih koja se "poklapaju".
Na drugi dan Duhova nipošto ništa u kući ne sme da se obavlja od težih poslova, niti sa iglom, jer se ovakvo ponašanje smatra nepoštovanjem apostola i svetaca i ne obraćanjem pažnje na njihove reči.
U Zapadnoj Srbiji, pak, običaj je da se na ovaj dan ukućani sete preminulih u toj godini i prirede im simboličnu trpezu kako bi sačuvali dom od zlih sila.
Običaj je i da se na samoj humci poslužuje hrana (panaija) za dušu umrlog, piše Kurir.
