Međutim, oni su u braku živeli samo trinaest meseci. Kada je car Maksimijan posetio Nikomidiju, naredio je opšti progon hrišćana. U njemu je učestvovao i Adrijan koji je popisivao imena hrišćana.

Videvši te ljude i njihove vrline, i sam je jednog dana sebe stavio na taj spisak. Natalija se obradovala tome, pa se i ona priključila Adrijanu i ostala uz njega do samoga kraja.

Blizu grada, u jednoj pećini, sakrilo se dvadeset troje hrišćana, ali su bili razotkriveni.

Vlast je ubrzo naredila da ih prvo išibaju, a zatim bace u tamnicu. Potom su ih izveli iz tamnice i odveli načelniku Adrijanu da im popiše imena. Adrijan je posmatrao ove ljude, koji su bili izmučeni ali trpeljivi, mirni i krotki, pa ih je zakleo da mu kažu šta očekuju od svog Boga za sve muke koje su pretrpeli.

Govorili su mu o blaženstvu koje čeka pravedne u carstvu Božjem. Čuo je to, opet ih posmatrao i odjedanput se okrenuo pisaru i rekao mu: "Zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!"

Kad je car to čuo upitao je Adrijana da li je sišao sa uma, a Adrijan je na to rekao: "Nisam s uma sišao nego sam k umu prišao". Razgnevljen ovakvim Adrijanovim rečima, car je naredio da ga okuju i bace u tamnicu, odredivši dan kada će ih sve izvesti na mučenje.

Jedan od Adrijanovih slugu brzo je otišao njegovoj kući i obavestio gospođu Nataliju o svemu i ona se veoma obradovala što je čula da je njen muž spoznao pravu veru. Kada je Adrijan sedeo okovan u tamnici, ona je došla i služila im svima, a kada su njenog muža šibali i mučili na razne načine, ona ga je ohrabrivala da istraje do kraja.

Posle dugih muka i tamnovanja car je naredio da se u tamnicu odnese nakovanj i da se svim mučenicima čekićem prebiju i ruke i noge. Tako je i bilo i Adrijan i dvadeset tri časna čoveka izdahnuli su u preteškim mukama. Natalija je sa još nekim blagočestivim ženama uzela njihova tela i odnele su ih u Carigrad i tamo ih česno sahranile.

Posle nekoliko dana kada je Natalija zaspala u snu joj se, sav u svetlosti i krasoti, javio Adrijan i rekao: "Dobro je što si došla ovamo, sluškinjo Hristova i kćeri mučenička, hodi u pokoj svoj, pripremljen ti od Gospoda, hodi i primi doličnu ti nagradu!"

Veruje se da supružnici danas treba da im zapale sveću u crkvi i pomole se ovim rečima:

"Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše."