Savindan (ili Dan svetog Save) je praznik SPC koji se slavi 27. januara (tj. 14. januara po starom kalendaru) a kojim se obeležava uspomena na Svetog Savu, princa dinastije Nemanjića, srpskog prosvetitelja i prvog arhieposkopa srpskog.

Praznik Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom - Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski. Jedan je od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu, svetkuju ga mnoge zanatlije, a proglašen je i za školsku slavu.







Poreklo praznika





Na ovaj dan, Sveti Sava je okončao svoj život i crkva je ustanovila da se obeležava uspomena na njegov život i delo. Upokojio se u ponedeljak 14. januara 1236. godine, u gradu Trnovu u Bugarskoj.

Do procvata svetosavskog kulta je došlo stvaranjem nove srpske države. Još početkom XIX veka je spevana poznata Himna svetom Savi, a zakonom iz 1840. godine njegov praznik postaje školska slava u Srbiji. Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine, a na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu. U odluci Popečiteljskog prosvještenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za patrona svih naših škola i da se od tada 14/27. januara ima u svim školama najsvečanije proslavljati. Praznik se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut. Posle poluvekovne zabrane, ponovo se nastavilo sa proslavljanjem Svetog Save kao školskog patrona.








Narodni običaji i simbolika





Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva. Poput svetog Mrate i svetog Aranđela, Sveti Sava se smatra vučjim pastirom. Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred Savindan se nije smela stoka terati u šumu, iz straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno. Ovih dana se ništa nije smelo raditi sa sečivom. Britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene. A žene nisu smele ništa bojiti u crveno da vuci ne bi klali stoku.





Još jedno verovanje je da na ovaj dan lenjost nije dozvoljena.

Veruje se i da dešavanja na njegov dan ukazuju kakva je godina pred nama. Veruje se da ovaj svetitelj može da umiri more i oluje kao i da stvori vodu iz kamena.

Možda i najjače verovanje je ono da je loš znak ako na Svetog Savu grmi i da će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi.

O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi "Početak bune na dahije".

Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.

Po običajima, domaćice Savindan treba da iskoriste za sve bitne kućne poslove, čak je poželjno da se obavi veliko spremanje.

Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.