Ali, koliko god da je zdrav i svestran, postoje stvari koje jednostavno ne bi trebalo da radite sa limunom i to iz dobrih razloga.
Ne cedite limun direktno preko hrane na visokim temperaturama.
Limunov sok je bogat vitaminom C, ali je takođe osetljiv na toplotu.
Ako ga istisnete direktno u vruću posudu, visoka temperatura može uništiti veliki deo njegovih hranljivih materija. Takođe može promeniti ukus, čineći jelo gorkim.
Limunov sok uvek dodajte pred kraj kuvanja ili posle kuvanja, kada se jelo malo ohladi.
Popularan je trend da kriške limuna držite u boci za vodu tokom dana. Ali ako koristite limun sa korom i ostane u vodi duže od nekoliko sati, gorka ulja i pesticidi iz kore mogu da iscure u vodu – posebno ako limun nije organski.
Koristite oguljene limunove ili iscedite sok i čuvajte u frižideru.
Najbolje je piti vodu sa limunom u roku od sat ili dva.
Limunov sok je prirodno sredstvo za izbeljivanje i često se koristi u kućnim receptima za lice, ruke ili nokte.
Ali limun sadrži furanokumarine, jedinjenja koja mogu izazvati ozbiljnu reakciju na UV zračenje – poznatu kao fitofotodermatitis.
Rezultat može biti crvenilo, mrlje ili čak opekotine ako izađete na sunce nakon nanošenja limuna. Ako koristite limun za kožu, uradite to samo uveče i dobro ga isperite pre nego što izađete iz kuće, piše Index.hr.
Ne stavljajte limun u posude od aluminijuma ili neodgovarajućih metala
Limunov sok je veoma kiseo (pH oko 2) i može da reaguje sa aluminijumom, gvožđem i bakrom, oslobađajući metalni ukus u hrani, pa čak i štetne supstance iz posuđa.
Koristite staklene, keramičke posude ili posude od nerđajućeg čelika kada cedite sok ili marinirate limun.
Limunska kiselina razlaže proteine, tako da je odlična za omekšavanje mesa – ali samo na kratko.
Ako ostavite meso (posebno piletinu ili ribu) predugo u marinadi za limun, može postati kašasto i gumeno.
