Na današnji dan obeležava se Svetski dan knjige i autorskih prava, a odluku o obeležavanju ovog dana doneo je 1995. godine UNESCO. Nova američka studija pokazala je da ljudi koji čitaju žive diže od onih kojima knjiga baš i nije omiljeni hobi.

Istraživanje je rađeno na osobama preko 50. godina koje uživaju da slobodno vreme provedu čitajući neku dobru knjigu ili roman. Testirali su 3.635 učesnika. Ispitanike su podelili u tri grupe – one koji ne čitaju, ljude koji čitaju manje od 3,5 sata sedmično i ljude koji čitaju više od 3,5 sata nedeljno. Istraživači su pratili svaku grupu tokom čak 12 godina.

Ljudi koji su najviše čitali bile su obrazovane žene s visokim primanjima. Tokom istraživanja, ustanovljeno je kako su obe grupe čitača živele duže od onih koji ne čitaju knjige, prenosi portal Klix.ba. Čitaoci koji su čitali više od 3,5 sata sedmično, živeli su punih 23 meseca duže od ljudi koji uopšte nisu čitali. Taj produženi životni vek primenjen je na sve ispitanike, bez obzira na faktore njihovog imovnog, obrazovnog ili zdravstvenog stanja. Istraživači su stoga doneli zaključak da je životni vek moguće produžiti jednostavnom aktivnošću kao što je čitanje.

Kako pojašnjavaju stručnjaci, čitanje uključuje dva glavna kognitivna procesa – duboko čitanje i emocionalnu vezu. Duboko čitanje je spor proces u kojem se čitalac bavi knjigom i nastoji je razumeti u svom kontekstu i u kontekstu spoljnog sveta. Emocionalna veza je mesto gde čitalac saoseća s likovima, poboljšava društvenu percepciju i emocionalnu inteligenciju.

Ovi kognitivni procesi bili su vodilja istraživačima sa Univerziteta Jejl i korišćeni su kao markeri za njihovo istraživanje. Iako izgleda da čitanje nudi prednost u pogledu preživljavanja, velike prednosti koje je potvrdilo ovo istraživanje jesu i manjak stresa i bolje ponašanje čitača.

Kupovina knjiga u samom je vrhu liste omiljenih proizvoda koje Srbi poručuju pametnim telefonima putem interneta. Najčešće se nabavljaju preko pametnih telefona (61 odsto), četvrtina to čini putem laptop računara, dok svega 14 odsto korisnika kartica praktikuje kupovinu sa desktop računara.

Knjige se nabavljaju u sličnoj meri kao i elektronski uređaji, odnosno igračke, nakit i proizvodi za kuću, dok su po količini porudžbina na listi ispred hrane sa aplikacija za dostavu, iz restorana i prehrambenih proizvoda iz supermarketa. To je pokazalo regionalno istraživanje kompanije Visa, čiji su rezultati objavljeni na Svetski dan knjige i autorskih prava.

Popularna i stručna literatura je, poređenja radi, treći najpopularniji proizvod kod građana Severne Makedonije i Albanije. Knjige se online kupuju u Bosni i Hercegovini u istom rangu kao i sa većinom drugih kategorija, daleko iza odeće i obuće, a slično je i u Crnoj Gori.