Ipak, širom sveta postoje ljudi koji nastavljaju da rade i u osamdesetim, devedesetim, pa čak i nakon stotog rođendana. Njihove priče pokazuju koliko se odnos prema poslu i penziji može razlikovati.

Koliko dugo se radi u svetu?

Ne postoji jedinstvena starosna granica za odlazak u penziju. U velikom broju država ona se kreće oko 65 godina, mada postoje značajne razlike. Prema podacima OECD-a, muškarci su 2024. napuštali tržište rada u proseku sa 64,7 godina, a žene sa 63,6 godina.

Zbog dužeg životnog veka i starenja stanovništva, mnoge zemlje postepeno povećavaju starosnu granicu za penzionisanje.

Koja zemlja ima najvišu penzijsku granicu?

Danska, Island i Norveška imaju među najvišim penzijskim granicama, jer je redovna starosna granica za odlazak u penziju u ovim zemljama oko 67 godina.

Koja zemlja ima najnižu penzijsku granicu?

Turska ima najnižu penzijsku granicu, jer građani u ovoj zemlji mogu da ostvare pravo na starosnu penziju ranije nego u većini drugih zemalja.

Zašto neki rade do duboke starosti?

Neki ljudi jedva čekaju penziju, posebno ako su decenijama obavljali fizički težak ili stresan posao. Drugi ne žele potpuno da prestanu da rade jer im posao pruža rutinu, druženje, finansijsku sigurnost i osećaj da su i dalje korisni.

Zdravlje, vrsta zanimanja i lične želje zato često određuju koliko dugo će neko ostati aktivan. Rad u starosti trebalo bi da bude izbor, a ne obaveza.

Rekorderi koji su pomerili granice

Jedan od najpoznatijih primera je Brazilac Walter Orthmann, koji je počeo da radi u tekstilnoj kompaniji 1938. godine, sa samo 15 godina. Tokom karijere radio je različite poslove i napredovao do menadžera prodaje.

Ko drži rekord za najduži rad u istoj kompaniji?

Ginisov rekord pripada Walteru Orthmannu iz Brazila, kome je potvrđeno čak 84 godine i devet dana rada u istoj kompaniji.

Postoje i brojni primeri ljudi koji su u osamdesetim i devedesetim nastavili da rade kao nastavnici, savetnici, trgovci i stručnjaci. Za mnoge od njih posao nije predstavljao samo izvor prihoda već i način da ostanu aktivni i među ljudima.

Da li aktivni penzioneri žive duže?

Često se kaže da ljudi koji rade i nakon penzionisanja žive duže. To nije tako jednostavno. Aktivnost, druženje, kretanje i mentalna stimulacija mogu doprineti kvalitetnijem starenju, ali nema dokaza da samo zaposlenje automatski produžava život.

Čovek može ostati aktivan i kroz hobi, volontiranje, druženje, putovanja, fizičku aktivnost ili vreme provedeno sa porodicom.

Aktivan život, dakle, može doprineti zdravijem starenju, ali samo nastavljanje rada nije garancija dužeg života.

Srbija u poređenju sa svetom

U Srbiji 2026. godine muškarci stiču pravo na starosnu penziju sa 65 godina, a žene sa 64 godine, uz najmanje 15 godina staža. Sa 45 godina staža pravo na starosnu penziju može se ostvariti bez obzira na godine života.

Kolika je penzijska granica u Srbiji u odnosu na svet?

Sa 65 godina za muškarce i 64 godine za žene u 2026. godini, Srbija je približno u rasponu koji je uobičajen u brojnim evropskim zemljama.

Da li u Srbiji može istovremeno da se radi i prima penzija?

Da. Korisnik starosne ili prevremene starosne penzije može ponovo da radi i nastavi da prima penziju, uz pravila koja propisuje PIO fond.

Šta Srbija može da nauči od najstarijih radnika?

Iskustvo starijih radnika može biti dragoceno, posebno kada se prenosi mlađim generacijama. Fleksibilno radno vreme, povremeni poslovi i mentorski angažman mogli bi omogućiti ljudima koji žele da rade i nakon penzionisanja da ostanu aktivni bez prevelikog opterećenja.

Istovremeno, oni koji su decenijama radili teške poslove treba da imaju mogućnost da penziju provedu onako kako žele.

Posao nema istu granicu za svakoga

Priče najstarijih radnika ne znače da bi svi trebalo da radimo do osamdesete ili devedesete godine. Neko će jedva čekati penziju, dok će drugi želeti da radi sve dok mu zdravlje dozvoljava.

Najvažnije je da čovek ima mogućnost da izabere – da se odmori kada za to dođe vreme ili da ostane aktivan ako mu posao i dalje pričinjava zadovoljstvo.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

expo