Isplata martovskih penzija, kreće već početkom sledeće nedelje, a ministar finansija Siniša Mali, posle januarskog, najavljuje mogućnost novog povećanja prihoda najstarijih od avgusta.

Penzije za mart će se isplaćivati od 2. aprila za penzionere samostalnih delatnosti koji penzije primaju preko tekućih računa, na kućne adrese i na šalterima pošta.

Za korisnike vojnih i poljoprivrednih penzija isplata počinje 5. aprila preko tekućih računa, na kućne adrese i na šalterima pošta.

Penzioneri iz kategorije zaposlenih svoje prinadležnosti će primiti 10. aprila preko tekućih računa i 11. aprila na kućne adrese i na šalterima isporučnih pošta.

Počev od januara 2024. godine, svim korisnicima penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja primanja su uvećana za 14,8 odsto.

Primenom tzv. švajcarske formule plus povišica od 14,8 odsto je usklađena u procentu promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa.

Nakon usklađivanja, prosečna penzija od januara 2024. godine iznosi oko 45.775 dinara, odnosno 390 evra.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je juče da je u razgovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) bilo reči i o mogućem novom povećanju penzija.

"U poslednje dve godine penzije su povećane 56 odsto. Očekuje da se novo povećanje može planirati u periodu od avgusta do oktobra u zavisnosti od rezultata koji se postignu - ako se stvori višak koji se može vratiti građanima", kazao je Mali za RTS.

Ministar finansija Siniša Mali podsetio je da je cilj da do kraja ove godine prosečna plata u Srbiji dostigne 920 do 930 evra, a do kraja sledeće 1.000 evra, da bismo 2027. godine došli do zacrtanog cilja od 1.400 evra prosečne plate i 650 evra prosečne penzije i minimalne zarade.

On je rekao i da danas prosečna penzija iznosi 390 evra, dok je pre 11 godina iznosila 203 evra.

Mali je poručio da su u poslednje dve godine penzije kumulativno uvećane 56 odsto, da se inflacija smiruje, i da će u maju iznositi tri plus minus 1,5 odsto, te da su uprkos dosadašnjoj inflaciji, plate i penzije povećane i u realnom iznosu što je dalo rezultate u povećanju životnog standarda.

Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da nije zadovoljan brzinom rasta penzija i da će država morati više pažnje da posveti najstarijima u narednom periodu kao i principu da penzije prate plate.

Po rečima Relje Ognjenovića, direktora Republičkog fonda PIO, u protekloj godini očuvan je dobar trend naplate doprinosa i stabilan finansijski rezultat Fonda PIO, a to je pokazatelj stabilne ekonomije, povećane zaposlenosti i viših zarada:

– Izvorni prihodi Fonda PIO u 2023. godini ostvareni su u iznosu 744,7 milijardi dinara i viši su od rebalansom planiranih za 5,4 milijarde, odnosno za 0,7 odsto. U odnosu na 2022. godinu, naplaćeni doprinosi viši su za 69,8 milijardi dinara, odnosno za 10,3 odsto. Razloge za povećane prihode od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje vidimo u nominalnom rastu zarada i u kontinuiranom rastu registrovane zaposlenosti, što je odraz stabilne i otporne ekonomije naše zemlje.