Približno polovina ljudi koji su nastavili sa radom obavlja svoj posao pod istim uslovima kao pre penzionisanja, dok je druga polovina promenila zaposlenje ili smanjila broj radnih sati, dodaje se u izveštaju.

Anketa koja je sprovedena prošle godine je takođe pokazala da je najveći broj ljudi koji rade nakon odlaska u starosnu penziju registrovan u baltičkim zemljama EU - u Estoniji 54,9 odsto, Letoniji 44,2 odsto i Litvaniji 43,7 odsto.

Nasuprot tome, najmanji udeo radno aktivnih penzionera je zabeležen u Rumuniji - 1,7 odsto, dok u Grčkoj iznosi 4,2 odsto, a u Španiji 4,9 odsto.

Na pitanje zbog čega nastavljaju sa radom posle penzionisanja, najveći broj ispitanika, konkretno 36,3 odsto njih, naveo je da uživaju u poslu i vole da budu produktivni, dok je 28,6 odsto reklo da su im potrebna finansijska sredstva.

Pored toga, oko 11,2 odsto anketiranih navode da žele da očuvaju svoj društveni život, dok 9,1 odsto ističe da je njihov posao finansijski unosan.

Najveći procenat ljudi koji su nastavili da rade jer uživaju u tome zabeležen je u Danskoj - 61 odsto, Holandiji 59,6 odsto i Italiji 51,7 odsto, a najmanji je u Španiji - 17,9 odsto, zatim na Kipru 19,1 odsto i u Slovačkoj 20,4 odsto.