Zato je važno prepoznati prve simptome i voditi računa o redovnom unosu tečnosti.

Šta je dehidracija?

Dehidracija nastaje kada telo izgubi više tečnosti nego što je unese. Nedostatak vode može uticati na normalno funkcionisanje organizma, a kod starijih osoba posledice mogu biti izraženije.

Do dehidracije može doći zbog nedovoljnog unosa tečnosti, pojačanog znojenja, povraćanja, proliva ili povišene temperature. Rizik je posebno veći tokom toplih dana, kada telo gubi više tečnosti.

Simptomi dehidracije kod starijih

Najčešći simptomi na koje treba obratiti pažnju su:

  • suva usta i suva koža
  • umor i osećaj slabosti
  • vrtoglavica i nestabilnost
  • tamniji urin ili ređe mokrenje
  • ubrzan rad srca
  • nizak krvni pritisak
  • glavobolja
  • konfuzija ili promene u ponašanju

Kod starijih osoba simptomi ne moraju uvek biti jasno izraženi. Zbog toga treba obratiti pažnju na promene u energiji, ponašanju, mokrenju i opštem stanju, piše Blic.

Zašto su starije osobe podložnije dehidraciji?

Sa godinama se smanjuje osećaj žeđi, pa starija osoba možda neće osetiti potrebu za vodom čak i kada organizmu nedostaje tečnosti. Istovremeno se menjaju i funkcije bubrega, zbog čega telo može teže održavati ravnotežu tečnosti.

Rizik dodatno mogu povećati dijabetes, bolesti bubrega ili srca, povišena temperatura, smanjena pokretljivost i određeni lekovi.

Kako lekovi mogu uticati na hidrataciju?

Pojedini lekovi mogu povećati gubitak tečnosti ili izazvati suva usta. Diuretici, na primer, podstiču izlučivanje mokraće i često se koriste kod određenih problema sa krvnim pritiskom i srcem.

Ako postoji sumnja da terapija utiče na unos ili gubitak tečnosti, lekove ne treba samostalno prekidati. O promeni terapije potrebno je razgovarati sa lekarom.

Kako sprečiti dehidraciju kod starijih?

Vodu treba nuditi redovno tokom dana, bez čekanja da se pojavi jaka žeđ. Dobro je da flaša ili čaša vode budu stalno na dohvat ruke, naročito osobama koje se teže kreću.

Voće, povrće i supe sa većim sadržajem vode takođe mogu doprineti ukupnom unosu tečnosti. Tokom toplih dana treba obratiti dodatnu pažnju na hidrataciju, boraviti u rashlađenim prostorijama i izbegavati najveće vrućine.

Koliko tečnosti je potrebno?

Potrebe za tečnošću nisu iste kod svih starijih osoba. One zavise od zdravstvenog stanja, fizičke aktivnosti, temperature, ishrane i terapije.

Zato ne postoji jedna količina vode koja odgovara svima. Osobe koje imaju bolesti srca, bubrega ili druga stanja zbog kojih im je unos tečnosti ograničen treba da se pridržavaju preporuka lekara.

Kada se obratiti lekaru?

Ako se pojave jaka slabost, izražena vrtoglavica, konfuzija, veoma malo mokrenja, ubrzan rad srca ili naglo pogoršanje opšteg stanja, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.

Teža dehidracija može zahtevati nadoknadu tečnosti pod medicinskim nadzorom, posebno kod osoba koje imaju druge zdravstvene probleme.

Dehidracija kod starijih osoba može proći neprimećeno, jer osećaj žeđi sa godinama često slabi. Redovan unos tečnosti, dostupnost vode i praćenje simptoma zato su važni za očuvanje zdravlja.

Posebnu pažnju treba obratiti tokom toplih dana, bolesti i kod osoba koje koriste lekove ili imaju hronična oboljenja koja mogu povećati rizik od dehidracije.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

expo