Pojedina istraživanja ukazuju na povoljne rezultate, naročito kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Ipak, dokazi nisu dovoljno ubedljivi da bi se cimet preporučivao kao terapija za povišen holesterol.
Kako cimet može da utiče na holesterol?
Cimet sadrži bioaktivna jedinjenja koja se proučavaju zbog mogućeg uticaja na metabolizam šećera i upalne procese. Zbog toga istraživače zanima i njegova uloga u regulisanju masnoća u krvi, piše Stil.
Međutim, moguća korist ne znači da će dodavanje cimeta u kafu ili doručak samo po sebi sniziti LDL, odnosno „loš“ holesterol. Važno je razlikovati upotrebu začina u svakodnevnoj ishrani od uzimanja suplemenata, koji su najčešće korišćeni u istraživanjima.
Šta istraživanja pokazuju o LDL holesterolu i trigliceridima?
Pojedine analize studija kod osoba sa dijabetesom tipa 2 zabeležile su smanjenje ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida tokom uzimanja suplemenata cimeta. Ipak, rezultati nisu jednaki u svim istraživanjima.
Metaanaliza objavljena 2024. godine nije utvrdila statistički značajan ukupni efekat na LDL, HDL i ukupni holesterol. To pokazuje zašto obećavajuće rezultate pojedinačnih studija treba tumačiti oprezno.
Na rezultate mogu uticati vrsta i količina cimeta, trajanje istraživanja, zdravstveno stanje učesnika i terapija koju koriste. Zato još nije moguće odrediti pouzdanu dozu cimeta za snižavanje holesterola.
Da li treba uzimati suplemente cimeta?
Suplementi cimeta nisu zamena za propisane lekove, uravnoteženu ishranu i fizičku aktivnost. Pre njihovog uzimanja treba razgovarati sa lekarom, posebno ako već koristite terapiju za dijabetes ili imate bolest jetre. Propisanu terapiju ne treba samostalno prekidati ili menjati.
Količine korišćene u studijama ne treba shvatiti kao preporuku za svakodnevnu upotrebu. Veća doza ne garantuje bolji rezultat, a dugotrajno uzimanje većih količina može nositi rizike.
Cejlonski ili kasija cimet – zašto je razlika važna?
Cimet je u količinama koje se uobičajeno koriste za pripremu hrane uglavnom bezbedan. Oprez je potrebniji kod većih količina i dugotrajne upotrebe.
Kasija cimet može sadržati više kumarina, jedinjenja koje kod osetljivih osoba može nepovoljno uticati na jetru. Cejlonski cimet sadrži znatno manje kumarina, pa je ta razlika važna ako ovaj začin koristite često.
Kako koristiti cimet u svakodnevnoj ishrani?
Malu količinu cimeta možete dodati ovsenoj kaši, običnom jogurtu, pečenoj jabuci ili kafi. Njegova aroma može obogatiti ukus obroka i smanjiti potrebu za dodatnim šećerom.
Ipak, cimet ne menja ukupan sastav jela: kolač bogat šećerom i zasićenim mastima ne postaje povoljan za holesterol samo zato što sadrži ovaj začin.
Šta najviše pomaže u kontroli holesterola?
Za regulisanje holesterola mnogo je važniji ukupan način ishrane nego izbor jednog začina. Prednost treba dati namirnicama bogatim vlaknima, poput ovsa, mahunarki, voća i povrća, uz orašaste plodove i druge izvore nezasićenih masti.
Korisno je ograničiti zasićene masti, redovno se kretati i održavati zdravu telesnu težinu. Kada su lekovi potrebni, promene u ishrani dopunjuju terapiju. Cimet može biti ukusan dodatak takvoj ishrani, ali njegov efekat na holesterol ostaje nedovoljno potvrđen.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)