Naučnici su potvrdili da određene namirnice čuvaju pamćenje i smanjuju rizik od moždanog udara i do 20 odsto.
Pad kognitivnih sposobnosti bio je dugoročno sporiji kod grupe ljudi koji su konzumirali najviše flavonola, bez obzira na druge faktore koji mogu uticati na pamćenje, kao što su godine, pol i pušenje, a najbrži pad je zabelžen u grupi koja je konzumirala najmanje namirnica sa flavonolom, pokazali su rezultati nedavne studije objavljene u medicinskom časopisu Američke akademije za neurologiju.
"Naša studija sugeriše da određeni izbor hrane može uticati na sporiju stopu kognitivnog pada. Nešto tako jednostavno kao što je jesti više voća i povrća i piti više čaja, posebno zelenog čaja, je jednostavan način na koji ljudi mogu preuzeti aktivnu ulogu u održavanju zdravijeg mozka", rekao je autor studije dr Tomas Holand, profesor na odeljenju interne medicine Medicinskog centra Univerziteta iz Čikaga.
Flavonoli su citoprotektivni, što znači da štite ćelije, uključujući i neurone, pa je moguće da postoji direktan uticaj na kogniciju (upotrebu svesnih mentalnih procesa), rekao je dr Dejvid Kac, specijalista preventivne i životne medicine i ishrane, koji nije učestvovao u studiji.
Flavonoli imaju izuzetno jaka antioksidativna svojstva, koja u velikoj meri doprinose optimalnom funkcionisanju kardiovaskularnog sistema, što zauzvrat čini osnovu za prevenciju moždanog udara i drugih cerebrovaskularnih događaja.
Namirnice izuzetno bogate ovim bioaktivnim komponentama su crveni luk, jabuke, brokoli i čajevi, posebno zeleni čaj.
Flavonoli iz luka imaju najveću bioraspoloživost, jer postižu najveće koncentracije u tkivu i najintenzivnije dejstvo. Svakodnevna konzumacija ovih namirnica može smanjiti rizik od moždanog udara (treći vodeći uzrok smrti u razvijenim zemljama) za čak 20 odsto.
Biljke sadrže više od 5.000 flavonoidnih jedinjenja koja igraju važnu ulogu u stimulisanju rasta ćelija, borbi protiv ekološkog stresa i privlačenju insekata oprašivača.
Istraživanja su pokazala da kod nekih ljudi (i životinja) flavonoli smanjuju razvoj upale, koja je glavni okidač za razvoj hroničnih bolesti, a bogati su izvori antioksidanata, koji se bore protiv slobodnih radikala, veoma nestabilnih molekula koji su prirodni nastaje kada vežbate i kada vaše telo pretvara hranu u energiju
Istraživanja ukazuju da jedan od najčešćih flavonola, kvercetin, utiče na smanjeni razvoj raka debelog creva i drugih vrsta raka.
Najviše ga ima u luku, a nešto manje u brokoliju, borovnicama, karfiolu, kelju, spanaću i jagodama.
Još jedan uobičajeni flavonol, kaempferol, sprečava rast ćelija raka i istovremeno čuva i štiti zdrave ćelije. Dobri izvori kaempferola su luk, špargle i bobice, ali najbogatiji biljni izvori kempferola su spanać, kelj i drugo zeleno lisnato povrće, kao i začinsko bilje poput vlasca, kopra i estragona.
Treći efikasan flavonol je miricetin, čiju potrošnju su naučnici takođe proučavali kod glodara. Drži nivo šećera u krvi pod kontrolom i smanjuje tau, protein koji se nalazi u mozgu i koji je glavni uzrok razvoja Alchajmerove bolesti i drugih vrsta demencije. Spanać i jagode sadrže visok nivo miricetina, a dobri izvori ovog flavonola su med, crna ribizla, grožđe, bobičasto voće, povrće, orasi i čaj.
Poslednja grupa flavonola, izorhamnetin, štiti od kardiovaskularnih i neurovaskularnih oboljenja sa antitumorskim i antiinflamatornim dejstvom, piše Klix.ba.
Dobri izvori izorhamnetina su kruške, maslinovo ulje, vino i paradajz sos.
