Naučnici tvrde da su pronašli način ishrane za dugovečnost.

Prema studiji, objavljenoj u naučnom časopisu („Cell”), tim sastavljen od stručnjaka iz različitih američkih instituta i univerziteta analizirao je više decenija mnoštvo istraživanja raznih prehrambenih procedura, poput ograničavanja unosa kalorija i stavljanja težišta na određene nutrijente i prikupljenih podataka o zdravstvenoj koristi upotrebom u ishrani različitih grupa namirnica. Tim je takođe koristio dostupne podatke prikupljene u populacijama koje žive u područjima poznatim po dugovečnosti širom sveta.

Jedan od autora studije, Valter Longo sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu, za „Nju sajantist” je kazao:

„Studija bi mogla da dovede do promene očekivanog životnog veka za od 15 do 20 godina više.“

Temelji ishrana za dugovečnost

Zajednički imenitelj za zdravu dugovečnost predstavljen u analizi temelji se na načelima ishrane koja podrazumevaju:

– da se u organizam unosi taman toliko kalorija da se održi vitka linija,

– da hrana bude uglavnom biljnog porekla, što je potkrepljeno primerom da su proizvodi životinjskog porekla predstavljali oko jedna odsto tradicionalne ishrane kod stanovništva Okinave sa rekordnom dugovečnosti,

– da treba uvesti dnevni interval koji će ograničavati kada se može jesti, a kada ne,

– da treba uvesti nekoliko ciklusa posta svake godine.

Naučna istraživanja već godinama „uporno” pokazuju da smanjenje unosa kalorija pozitivno deluje na dugovečnost.

Procenjuje se da zbog unosa prevelikih količina kalorija i pogrešnih vrsta hranljivih sastojaka svake godine u svetu umire oko 11 miliona ljudi. Višak kalorija neizbežno vodi do gojaznosti i njenih posledica - kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i raka.

Tipična ishrana bogata je šećerima, rafiniranim skrobom i zasićenim masnoćama, a siromašna je integralnom hranom, što dodatno šteti jer ometa metabolizam. To, između ostalog, podrazumeva prekomerno oslobađanje insulina, hormona koji drži pod kontrolom nivoe šećera u krvi i ima direktan uticaj na starenje.

Plan ishrane koju u analizi iz 2022. godine preporučuje tim stručnjaka može se raščlaniti u plan koji obuhvata mere za održavanje zdravog nivoa šećera u krvi i isključivanje centralnog telesnog sistema za starenje.

- Treba ograničiti unos kalorija kako bi se indeks telesne mase (ITM) održao na 22 do 23 za muškarce i na 21 do 22 za žene.

- Ishrana bi trebalo da se sastoji uglavnom od celog zrna žitarica, mahunarki i orašastih plodova.

- Unos mesa trebalo bi ograničiti da bi se smanjila preterana izloženost aminokiselini poznatoj kao metionin, ali bi trebalo uključiti ribu.

- Nerafinisani složeni ugljeni hidrati trebalo bi da čine od 45 do 60 posto kalorija, 10 do 15 posto proteina da su biljnog porekla, baš kao i 25 do 35 posto masti.

- Večera najmanje tri sata pre spavanja, nakon čega treba da usledi razdoblje gladovanja od oko 12 sati.

- Pet dana u mesecu,  trebalo bi da se uvede dijeta sliča postu, koja se zasniva na biljnoj ishrani s niskim udelom šećera, ugljenih hidata i kalorija, ali s visokim udelom masti. Takva dijeta trebalo bi da se sprovodi svaka dva do tri meseca.

- Alkohol umeren - ne preporučuje se više od pet jedinica nedeljno. Jedna jedinica alkohola je 10 mililitara čistog alkohola, oko 25 mililitara votke, oko 100 mililitara crnog vina i oko 250 mililitara piva (zavisno od udela alkohola u tim pićima).

Istraživači upozoravaju da ishrana za dugovečnost treba da bude osmišljena tako da se izbegne pothranjenost, naročito u populaciji starijoj od 65 godina, da bi se sprečila slabost i bolesti koje mogu da rezultuju smanjenjem koštane ili mišićne mase ili niskim brojem krvnih ćelija.

Dijete sa niskim i visokim sadržajem masti


Decenijama su dijete sa niskim sadržajem masti usvajane u javnosti, medicinski opravdane, preporučivane za borbu protiv gojaznosti.

Međutim, iako se potrošnja masti u Americi smanjila, gojaznost je nastavila da raste ukazujući na povećanje ukupnog unosa kalorija i savremeni način ishrane.

Zapravo, kada je 7.447 učesnika sa visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti preorijentisano na Mediteransku ishranu, dopunjenu zdravim mastima: ekstra devičanskim maslinovim uljem, ili mešavinom orašastih plodova, rizik od kardiovaskularnih oboljenja bio je oko 30 odsto manji u poređenju sa grupom koja je preporučila ishranu sa niskim sadržajem masti.