KAKO DA SAVLADATE ZIMSKU POSPANOST Jedna od onih stvari koje dolaze nekako prirodno s hladnim danima

Da li je i vama ovih dana veoma teško da ustanete ujutru? Da li ste neispavani bez obzira koliko sati spavate? Niste jedini...

Zimi teže ustajemo ujutru, a tokom dana nam je često potrebna dremka o kojoj u ostatku godine i ne razmišljamo.

Letargija i apatija mnogima postaju stalni saputnici i otežavaju svakodnevne aktivnosti. Stoga je legitimno zapitati se zašto smo tako pospani zimi?

Da li nam je zaista potrebno više sna zimi?

U ostatku godine: proleće, leto i jesen, potrebno nam je oko 7-9 sati sna svake noći kako bismo se osećali odmorno i imali dovoljno energije za sve dnevne zadatke.

Zimi se situacija menja i, kako nauka pokazuje, potrebno nam je bar sat vremena više sna da bismo funkcionisali. Zašto toliko želimo da spavamo zimi?

Hajde da vidimo šta ljude čini tako pospanim tokom hladnih dana.

Dnevna svetlost koja pada na mrežnjaču oka je jasan signal vašem telu da je vreme da se probudite.

Zimi kasnije svane, pa nam se spava duže. Ovde se u potpunosti oseća cirkadijalni ritam našeg tela: što je tamnije, naše telo proizvodi više melatonina, hormona spavanja. A pod uticajem ovog hormona, krvni pritisak i nivo glukoze se smanjuju - osoba se opušta i oseća se pospano. Zato je zimi teško probuditi se ujutru – napolju je još mrak i telo misli da je noć.

U periodu kratkog dana povećava se prirodna proizvodnja melatonina, a smanjuje se količina vitamina D. Ako se suplementima ne nadoknađuje gubitak vitamina D, rezultat je stanje apatije, sklonosti ka depresiji i pospanosti. Nema potrebe da odmah naručite vitamine. Pre svega, potrebno je uraditi test na vitamin D koji će pokazati da li imate nedostatak vitamina D. Nakon toga obratite se lekaru koji će vam propisati potrebnu dozu vitamina.

Zbog niske temperature metabolizam se ubrzava, želite zasitniju i težu hranu i to u većim količinama. Ovo zauzvrat izaziva želju za spavanjem.

Zbog nedostatka sunčeve svetlosti, nivoi serotonina se prirodno smanjuju. Ne naziva se bez razloga hormonom radosti i dobrog raspoloženja: serotonin koji direktno utiče na osećaj sreće, a njegov nedostatak dovodi do razvoja depresije. Čak i u blagom obliku, ovo stanje obično prati apatija i pospanost.

Zimi manje vremena provodimo na otvorenom i ređe provetravamo prostorije u kojima se nalazimo, navodi Ljepotaizdravlje.hr.

Grejni uređaji takođe igraju ulogu ovde, često rade punom snagom i izazivaju povećanu suvoću vazduha. Sve u svemu, manje se krećete.

Kao rezultat toga, snabdevanje mozga kiseonikom se pogoršava, što uzrokuje letargiju i želju za spavanjem.