Nažalost, svaki višak holesterola koji cirkuliše u krvotoku može biti zarobljen u zidovima arterija, formirajući plak.
Nakupljanje ovog plaka, odgovorno je za srčani udar, moždani udar i potrebu za implantacijom stenta i bajpas operaciju.
Stoga ni ne čudi što su lekari toliko fokusirani da pomognu pacijentima da održe nizak nivo holesterola u krvi.
Holesterol je voštana supstanca nalik masti koja se apsorbuje iz creva tokom varenja.
Takođe ga interno proizvodi jetra.
Većina holesterola koji cirkuliše u vašoj krvi ne dolazi iz hrane koju jedete, već se proizvodi interno.
Kada dobijete rezultat za holesterol, obično imate četiri broja: ukupni holesterol, HDL, LDL i trigliceride. Ukupni holesterol bi trebalo da bude ispod 200 mg/dL, ali su ostale tri vrednosti mnogo važnije u pogledu procene rizika.
Visok LDL holesterol može se manifestovati na dramatične načine:
- bol u grudima ili neuobičajeni nedostatak daha pri naporu (zbog naslaga holesterola u srčanim arterijama koje dovode do sužavanja)
- moždani ili srčani udar (od naslaga holesterola u arterijama koje postaju nestabilne i pucaju)
- erektilna disfunkcija (zbog naslaga holesterola koji ometaju sposobnost arterija da se prošire)
- vidljive naslage holesterola oko očnih kapaka ili preko lakta i/ili Ahilove tetive - nazivaju se ksantomi
Ovo su sve kasne manifestacije visokog LDL.
Dok vidite naslage već možete da doživite moždani udar ili srčani napad, jer se holesterol nakuplja u vašim krvnim sudovima i drugim tkivima godinama - čak i decenijama.
Kod većine, visoki holesterol, posebno u ranoj fazi, je potpuno tih, prenosi Klix.ba.
