U odnosu na prelazak na zimsko računanje vremena, kada se u danu pomeranja kazaljki spava sat duže, prelazak na letnje računanje vremena, osim što je krivac za više srčanih i moždanih udara, odgovorno je i za povišen krvni pritisak, aritmija, neraspoloženje, razdražljivost, čak i više saobraćajnih nezgoda.
Promene mogu da osete i zdrave osobe, ali najviše kardiovaskularni bolesnici.
"Ta jednosatna promena možda ne izgleda kao velika, ali može da izazove pustoš u mentalnom i fizičkom blagostanju ljudi u kratkom roku", kaže dr Čarls Kajsler, profesor medicine spavanja na Odeljenju za medicinu spavanja Medicinske škole Harvarda.
Promena sata može da poremeti naš cirkadijalni ritam, prirodni ciklus tela od 24 sata koji regulišu ključne funkcije kao što su apetit, raspoloženje i san.
Cirkadijalni ritam u velikoj meri zavisi od izloženosti svetlosti. Prelazak sata u proleće u početku izaziva tamnija jutra i svetlije večeri.
Manje jutarnjeg svetla može da smanji nivo hormona serotonina koji podiže raspoloženje. Nasuprot tome, izlaganje svetlosti kasnije uveče može da odložiti proizvodnju melatonina, hormona koji pomaže da se zaspi.
Mnogi ljudi imaju problema da prilagode svoj raspored spavanja novom vremenu. Prvih nekoliko dana ili čak nedelju dana mogu da odu u krevet kasnije ili da se probude ranije nego obično, što može izazvati nedostatak sna. Jedno istraživanje je pokazalo da prosečna osoba spava 40 minuta manje u ponedeljak nakon početka letnjeg vremena u poređenju sa drugim noćima u godini.
"Poremećen san može dovesti do toga da se ljudi osećaju umorno, i manje fokusirano", naveo je dr Kajsler.
To, kako je navedeno u studiji iz 2020. godine u časopisu Current Biology, može delimično da objasni i porast saobraćajnih nesreća od 6 odsto nakon prelaska na letnje računanje vremena.
Doktor Radinka Pekić, specijalista interne medicine, supspecijalista kardiologije objasnila je za "Blic zdravlje" da pomeranje sata najviše utiče na kardiovaskularne bolesnike a da je jedan od glavnih razloga zašto promene u vremenu utiču na zdravlje poremećaj u cirkadijalnom ritmu, odnosno biološkom satu organizma.
"Kada se pomeri sat, telo može doživeti stres usled promene u ritmu spavanja, što posebno može biti opasno za srčane bolesnike. Nedostatak sna ili promene u kvalitetu sna mogu povećati nivo hormona stresa, kao što je kortizol, što dovodi do povišenog krvnog pritiska i ubrzanog srčanog ritma. Kod osoba sa srčanim problemima, ovaj dodatni stres može biti opasan, jer srce već radi pod opterećenjem", rekla je ona.
Studije su, kako kaže, pokazale da se rizik od srčanog udara povećava nakon promene vremena.
Na primer, istraživanje objavljeno u časopisu Open Heart 2014. godine pokazalo je da se rizik od infarkta miokarda povećava za 24 odsto prvog ponedeljka nakon prelaska na letnje računanje vremena.
"Nasuprot tome, prelazak na zimsko računanje vremena smanjuje rizik za oko 21 odsto u prvom danu nakon promene. Istraživanje iz Finske, objavljeno 2016. godine, pokazalo je da se rizik od ishemijskog moždanog udara povećava za 8 odsto u prva dva dana nakon prelaska na letnje računanje vremena. Iako je taj rizik mali, osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima su i dalje pod većim rizikom".
I doktor Ivana Stefanović iz beogradske Hitne pomoći rekla je ranije za "Blic zdravlje" da naučne studije poslednjih godina pokazuju da se tog prvog ponedeljka nakon pomeranja kazaljki unapred beleži veći broj infarkta nego inače.
"S druge strane, prvog ponedeljka nakon što pređemo na zimsko računanje vremena, beleži se manje infarkta nego uobičajeno. O tome sve više govore naučnici i ističu da je ključni uzrok - nedostatak sna pri pomeranju kazaljki na satu".
Potrebno je 4 do 7 dana da se navikne organizam
Prema njenim rečima, tegobe zbog pomeranja sata verovatno će više osetiti adolescenti i deca. "Vrlo moguće je da će oni osetiti i pad koncentracije i kognitivnih funkcija, tako da roditelji treba malo da obrate pažnju - savetuje dr Stefanović.
Profesor dr Dušan Vešović kaže za "Blic zdravlje" da organizmu treba dati ono što on očekuje i kada to želi a u skladu sa dobrim životnim navikama. Letnje računanje vremena zaista izaziva određene promene u našem organizmu iz razloga što mi živimo u skladu sa određenim ciklusima, u ovom slučaju u skladu sa cirkadijalnim ciklusom - naučeni smo da se budimo i da idemo u krevet u jedno vreme. Sve to može da se prevaziđe uz dovre životne navike - od adekvatne ishrane do hidratacije. U ovom slučaju, ako treba da se budimo sat ranije, nije loše da odemo i sat ranije u krevet. Istraživanja kažu da nam treba od 4 do 7 dana da se naviknemo, što sve zavisi od osobe do osobe".
Preporuke za srčane bolesnike za smanjenje rizika usled pomeranja sata
Za srčane bolesnike je ključno da preduzmu određene mere kako bi smanjili rizik od komplikacija izazvanih pomeranjem vremena, a dr Radinka Pekić navodi nekoliko. Na primer, u danima nakon pomeranja sata, važno je pratiti simptome i posećivati lekara ukoliko dođe do neobičnih simptoma poput ubrzanog srčanog ritma, povišenog krvnog pritiska ili bolova u grudima. Takođe, važno je ovih dana izbegavati stresne situacije i teže fizičke napore kako bi srce imalo manje opterećenja.
