Prema procenama oko 700.000 ljudi u Srbiji ima probleme sa bubrezima, a i dalje postoje ozbiljni problemi u dostupnosti terapija iako je dijagnostika hronične bubrežne bolesti u Srbiji značajno napredovala.


Ove informacije podeljene su danas na panel diskusiji "Život sa kardio-renalnim sindromom 2025" u Beogradu.

Nefrolog na Klinici za nefrologiju UKCS i predsednica Udruženja nefrolologa Srbije Mirjana Laušević rekla je da od hronične bolesti bubrega boluje svaki deseti čovek u svetu, a svaki treći ima faktore rizika za njen nastanak, piše Tanjug.

"Zastupljenost hronične bolesti bubrega među dijabetičarima i obolelima od kardiovaskularnih bolesti je višestruko veća.

Povećan rizik smrtnog ishoda obolelih, koji se odnosi prvenstveno na kardiovaskularne uzroke, ukazuje na neophodnost njenog ranog prepoznavanja i lečenja", istakla je Laušević.

Prema njenim rečima, zbog asimptomatskog toka i nedovoljno razvijenih programa skrininga, ova bolest je nedovoljno prepoznata i lečena.

 

"Iako su faktori rizika za njen nastanak brojni, najveći benefit za društvo i pojedince ima primena skrining programa kod obolelih od dijabetesa i hipertenzije, dva najčešća uzroka ove bolesti globalno. Važan zadatak našeg društva je da obezbedimo dostupnost lekova bolesnicima", rekla je ona.

Laušević je kazala da se dešava da pacijenti dođu na kliniku kada je bolest u petom stadijumu i zahteva hitnu dijalizu što znači dijalizu sa više rizika i mnogo dužu hospitalizaciju i naglasila da je važno identifikovati bubrežnu bolest na njenom početku još dok bolesnik nema nikakvih simptoma. 

 

"Za to je potreban ozbiljan program skrininga koji nam je dugo nedostajao u Srbiji i poslednjih godina je Udruženje nefrologa Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja organizovalo program skrininga. Uveli smo mogućnost da se detektuje hronična bubrežna bolest na osnovu vrednosti kreatinina", rekla je Laušević.

Prema njenim rečima, suština programa skrininga je da se testiraju ljudi koji imaju faktore rizika, ali nemaju simptome. Kako je objasnila, simptomi kao što su gušenje, neregulisan pritisak koji ne reaguje na standardnu terapiju, poremećaji ritma srca, nagon za povraćanje su jako kasni simptomi.

 

Kardiolog sa Klinike za kardiokogiju UKCS Arsen Ristić istakao je da je veza izmedu kardiovaskularnih bolesti i bolesti bubrega izuzetno važna jer srčana slabost može da pogorša funkciju bubrega, ali i obrnuto. 

"Srčanu slabost može da izazove ili pogorša čitav niz oboljenja. Osim toga ovi pacijenti vrlo često imaju i druge pridružene bolesti i zbog svega toga jako lošu prognozu. Međutim, izuzetno je značajno, da je današnja savremena terapija vrlo efikasna kod većine bolesnika bez obzira na uzrok koji je doveo do pojave srčane slabosti", rekao je Ristić.

On je kazao da novi terapijski princip omogućava lekarima da po prvi put mogu da prekinu začarani krug između veze bolesti bubrega i kardiovaskularnog sistema.


"Danas možemo da jednim terapijskim principom veoma uspešno lečimo i srčanu slabost i bubrežnu slabost i dijabetes. Savremena terapija je drastično promenila perspektive pacijenata i za svega nekoliko nedelja od optimizacije terapije velika većina naših bolesnika se mnogo manje zamara i više nema ni gušenje ni otoke nogu", naglasio je Ristić.

Kako je rekao, Srbija se kao država na mapi evropskih zemalja nalazi u zoni veoma visokog kardiovaskularnog rizika.

 

Predsednica Udruženja za borbu protiv dijabetesa "Plavi krug" Bojana Marković rekla je da su dijabetes i hipertenzija dva vodeća uzroka za nastanak hronične bolesti bubrega i da je zbog toga neophodno da lekari bolje edukaciju pacijente o ovom zdravstvenom problemu. 

"Neophodni su praćenje stanja bubrega na tri do šest meseci iz krvi i urina, ishrana i redovna fizička aktivnost. Takođe, za osobe sa dijabetesom je najvažnije da im nivo šećera u krvi bude dobro regulisan, jer u suprotnom dolazi do razvijanja komplikacija dijabetesa", navela je.

 

Predsednica Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i pacijenata na listi čekanja "Donorstvo je herojstvo" Ivana Jović istakla je zadovoljstvo što je rana dijagnostika unapređena jer će lekari opšte prakse sada odmah dobijati notifikacije kada pacijent ima povišene vrednosti koje ukazuju na oštećenje bubrega.

"Međutim, zabrinjava nas to što, uprkos odobrenju lekarskih komisija, lekovi za bubrežne pacijente nisu dostupni.

Prema odgovoru koji smo dobili od donosilaca odluka, trenutno ne postoje finansijska sredstva za ove terapije, što znači da će samo pacijenti koji mogu da plate ove lekove imati pristup lečenju", rekla je Jović.

Kako je istakla, kvalitetan Zakon o presađivanju ljudskih organa sa dobrim pristupom i primenom može značajno unaprediti transplantacioni sistem u Srbiji.

Skup je organizovalo Udruženje dijaliziranih, transplantiranih i pacijenata na listi čekanja "Donorstvo je herojstvo".