Naučnici iz renomirane Opšte bolnice Masačusets (Massachusetts General Hospital) u Bostonu pratili su skoro 90.000 odraslih osoba tokom 11 godina. U jednoj nedelji svi učesnici su nosili uređaje koji su pratili njihove obrasce spavanja, a istraživači su analizirali trajanje i vreme dremanja.

Tokom tog perioda, preminulo je više od 5.000 učesnika. Podaci su pokazali da su oni koji su redovno dremali duže od pola sata, naročito u sredini dana, ili spavali u nepravilnim terminima, imali veći rizik od ranije smrti.

U suprotnosti sa dosadašnjim savetima

Ovi rezultati kontradiktorni su dosadašnjim preporukama zdravstvenih institucija poput britanskog NHS-a i Američke akademije za medicinu spavanja, koje savetuju kratke dremke popodne, ali ne kasnije tokom dana.

Dodatno, istraživači su otkrili da velike dnevne razlike u dužini dremanja dodatno povećavaju rizik.

Dakle, problem nije samo u dužini, već i u nepravilnosti dremanja, prenosi Index.hr.

Mogući razlozi i rizici

 

Za sada nije potpuno jasno zašto su duga i neredovna dremanja povezana s ranijom smrću, ali postoje dve vodeće teorije:

Ta navika je možda pokazatelj postojećih, još neotkrivenih zdravstvenih problema.

Ili, možda, narušava prirodni biološki ritam tela, što može uticati na zdravlje srca i krvnih sudova.

Jedno ranije istraživanje pokazalo je i da osobe koje dugo dremaju tokom dana imaju gotovo 25% veći rizik od moždanog udara.

Da li je dremanje štetno?

 

Procene govore da svaka peta osoba redovno dremne tokom dana, najčešće oni koji noću spavaju manje od pet sati.

Ipak, stručnjaci i dalje ističu da je noćni san najvažniji – idealno 7 do 9 sati sna za većinu zdravih odraslih osoba, iako se potrebe razlikuju u zavisnosti od uzrasta, zdravlja i načina života.

Povremeno kratko dremanje najverovatnije nije štetno.

Ali, ako svakodnevno spavate dugo i u neredovnim terminima, to može biti signal da telo pokušava da vam nešto poruči – možda je vreme da obratite pažnju na zdravlje i posetite lekara.