ОPASNI VREMENSKI USLOVI MOGU PREDSTAVLJATI RIZIK PO ZDRAVLJE 

Povećana je verovatnoća za nastupanje različitih manifestacija toplotnog stresa, naročito kod osetljivih populacionih grupa (mala deca, trudnice, stari, hronično oboleli pacijenti).

Pod posebnim rizikom su osobe sa narušenim integritetom svih slojeva kožnog tkiva, t.j. poremećajem mehanizma evaporacije nagomilane toplote (opekotine), ističe se na sajtu Instituta Batut.

Zdravstvene tegobe tokom toplotnog talasa

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje takođe ističu davisoke temperature i velika vlažnost vazduha predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje, naročito ukoliko traju više dana uzastopno, odnosno tokom toplotnog talasa.

Posebno tu tokom tog perioda osetljivi mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom teleskom težinom ili osobe koje imaju hronične bolesti, kardiovaskularne, celebrovaskularne, respiratorne bolesti ili dijabetes.

Takođe, ugroženi su i radnici koji aktivnosti obavljaju na otvorenom, izloženi direktnom dejstvu sunčevih zraka, ali i oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

U uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha, znojenje je otežano i naše telo mora da uloži dodatni napor kako bi svoju temperaturu održavalo u granicama normale.

Brojne su zdravstvene tegobe koje mogu nastati kao posledica delovanja visokih temperatura, poput toplotnog osipa, edema, sinkope, grčeva ili toplotne slabosti.

Stanja koja najviše brinu jesu sunčanica i toplotni udar, zbog komplikacija koje mogu izazvati.

Mere lične zaštite

Stručnjaci iz Batuta preporučuju mere koje bi trebalo primeniti tokom ovih dana: 

Odeća bi trebalo da je napravljena od laganih letnjih materijala svetle boje, a čija struktura dopušta propustljivost vazduha i omogućava uspešnije odavanje toplote
Redovna rehidracija u toku celog dana, nevezano za stepen fizičke aktivnosti ili osećaj žeđi
Ukoliko se radi o starijoj populaciji, sve teže kućne poslove (pranje rublja, tepiha, zavesa...) trebalo bi obavljati u hladnijoj polovini dana (jutro, veče).

Bez preke potrebe, ne bi trebalo napuštati dobro klimatizovan zatvoreni prostor za sve vreme trajanja povišene spoljne temperature.

Ukoliko je to neizbežno, obezbediti redovnu rehidraciju u toku boravka na toplom.
Posebnu pažnju treba obratiti na održavanje lične higijene, zatim  na higijenske uslove u toku pranja voća i povrća kao i na samu pripremu hrane, jer u uslovima kada je organizmu neophodno besprekorno funkcionisanje sistema termoregulacije, svaka dehidracija, nastala kao posledica alimentarne intoksikacije praćene dijarejom, dodatno bi komplikovalo zdravstveno stanje osobe koja je pretrpela bilo koje od navedenih kliničkih manifestacija toplotnog stresa.