Mnogi ljudi žele da njihov pepeo bude rasut u prirodi jer osećaju da će tako nakon smrti biti povezani s prirodom i postati deo nje.
Takav čin simbolizuje slobodu i pruža mir porodici, posebno kada se pepeo rasipa na mestu koje je preminuloj osobi bilo važno.
Uz to, ovakav oproštaj je ekološki prihvatljiviji od klasičnih sahrana.
Nedavno je tako čitateljka sajta Moje Vrijeme pisala o svojoj želji da se, nakon smrti, njeno telo kremira, a pepeo raspe u more s Pelješkog mosta.
Tome se protivi njena ćerka, ali i deo čitalaca je tvrdio da je to protivzakonito.
Ali, to ustvari nije protivzakonito.
Ova materija se tretira u čak dva zakona, mada nedovoljno precizno. A sve što nije zabranjeno, zapravo je dopušteno.
Evo šta tačno kaže hrvatski zakon.
Prema Zakonu o grobljima, moguće je odložiti posmrtne ostatke izvan groblja. Taj zakon doslovno kaže samo ovo: “Umrli se može sahraniti i izvan groblja, samo uz odobrenje koje daje telo jedinice lokalne samouprave nadležno za komunalne poslove uz prethodno mišljenje tela lokalne samouprave nadležne za poslove zdravstva.”
Uprkos mišljenju da je reč o komplikovanom i dugom birokratskom postupku, prema dostupnim informacijama, reč je o nezahtevnom ispunjavanju formalnosti.
Iako se ne čini tako, ta formalnost je nužna da ne bismo došli u situacije u kojima se pepeo pokojnika rasipa na neprimerenim mestima.
Uz to, i Zakon o pogrebnoj delatnosti definiše da se pogrebnom delatnošću smatra i “organizacija prosipanja pepela pokojnika u prirodi (more, reke, šume, planine, livade i sl.)”.
Kako to izgleda u praksi, za Istarski.hr objasnio je nedavno direktor pulskog groblja Monte Giro Darko Bijelić. On kaže da je bilo nekoliko zahteva za prosipanje pepela u more te da su svi odobreni.
No, tu postoji određena procedura i razne dozvole koje treba ishodovati, a problem je, kaže Bijelić, što takav neuobičajen način “sahrane” uopšte nije zakonski regulisan.
Na pitanje koja je konkretna procedura ukoliko neko, recimo, želi pepeo pokojnika prosuti u more, kaže da u tom slučaju Monte Giro šalje zahtev komunalnom odeljenju Grada Pule.
“Ako je u pitanju more, oni izričito traže da se ishoduje saglasnost Lučke kapetanije. Kapetanija određuje datum, isključivo zbog sigurnosti plovidbe, i onda se uz potvrdu Kapetanije u Gradu dobija saglasnost i tada se to može izvršiti”, kazao je Bijelić za Istarski.hr. Kako je doda, svaka jedinica lokalne samouprave to rešava na drugačiji način.
“Nigde nije striktno propisano. Ako tražite po internetu, videćete stotinu različitih mišljenja, nigde u zakonu nećete pronaći preciznu regulativu kako možete prosuti pepeo pokojnika u more. Nigde u zakonu ne piše koji je postupak”, kaže Bijelić.
U Zagrebu pak, u sklopu mirogojskog Krematorija, postoji i livada za prosipanje pepela nazvana “Sunčana poljana”. To je jedina površina u Hrvatskoj namenjena isključivo prosipanju pepela pokojnika.
