Neminovno je da se sve više govori o zdravoj ishrani, zdravom načinu života i mentalnom zdravlju – sve u cilju poboljšanja opšteg stanja.
Svi se pitaju postoji li magična formula za to.
Verovatno ne, ali postoje smernice koje mogu pomoći da sve zajedno bude pod kontrolom.
Pored mediteranske ishrane, još jedan od tih načina je harvardska dijeta, odnosno harvardski način ishrane koji svakako nije nov, ali istraživanja su pokazala da može pomoći kod mnogih tegoba i produžiti životni vek.
Tim istraživača proučavao je ljude koji su sledili jedan od četiri različita načina ishrane, uključujući alternativnu mediteransku ishranu, smernice za ishranu za Amerikance (MiPlate), indeks zdrave biljne ishrane i harvardsku dijetu, piše ljepotaizdravlje.hr.
U studiji koja je pratila ispitanike 36 godina, harvardska dijeta se pokazala kao najbolja za prevenciju raka, respiratornih (bolesti respiratornog sistema) i kardiovaskularnih bolesti.
Harvardska dijeta je zasnovana na preporuci da prednost dajete povrću i voću koje treba da ispuni polovinu vašeg tanjira, a drugu polovinu dopunjavate integralnim žitaricama i zdravim proteinima u istom odnosu.
Takođe, Harvardska dijeta savetuje umerene količine zdravih masti – u obliku biljnih ulja, kao što su maslinovo, repično, sojino, kikirikijevo, kukuruzno i suncokretovo ulje – i izbegavanje trans masti.
Antonet Hardi, registrovana dijetetičarka, rekla je da postoje mnoge prednosti povezane sa Harvardskom dijetom, od kojih neke uključuju smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, visokog holesterola i hipertenzije.
Pored toga, gubitak težine je samo još jedna prednost ove dijete.
Kako praktikovati harvardski način ishrane?
Harvardov tanjir za zdravu ishranu je način ishrane koji će vas podstaći da jedete zdrave i uravnotežene obroke. Istražili smo tačno kako da to uradimo prema Harvardu T.H.Chan (The Nutrition Source).
Neka vaš obrok bude uglavnom povrće i voće – ½ vašeg tanjira. Ciljajte na boju i raznolikost i zapamtite da se krompir ne računa kao povrće na tanjiru za zdravu ishranu zbog negativnog uticaja na šećer u krvi.
Cela i netaknuta žitarica – cela pšenica, ječam, bobice pšenice, kinoa, ovas, smeđi pirinač i hrana napravljena od njih, kao što je testenina od celog zrna – imaju blaži efekat na šećer u krvi i insulin nego beli hleb, beli pirinač i druga, rafinisana zrna.
Riba, živina, pasulj i orašasti plodovi su zdravi, raznovrsni izvori proteina – mogu se mešati u salate i dobro se slažu sa povrćem na tanjiru. Ograničite crveno meso i izbegavajte prerađeno meso kao što su slanina i kobasice.
Birajte zdrava biljna ulja poput maslinovog, ulja od repice, soje, kukuruza, suncokreta, kikirikija i drugih, a izbegavajte delimično hidrogenizovana ulja koja sadrže nezdrave trans masti. Zapamtite da malo masti ne znači i „zdravo“.
Pijte vodu, kafu ili čaj.
Preskočite slatke napitke, ograničite mleko i mlečne proizvode na jednu do dve porcije dnevno, a sok ograničite na malu čašu dnevno.
