Zlatne godine, na koje se generalno gleda kao na period kada čovek treba da se opusti i uživa u svojoj i te kako zasluženoj penziji, nažalost za mnoge seniore su period emocionalne borbe.
Promene koje se dešavaju, zdravstveni problemi i hronične bolesti, gubitak bliskih osoba, smanjenje fizičkih sposobnosti, odlazak u penziju i promena uloge koju imamo u društvu, povećavaju rizik od depresije koja može umnogome
uticati na kvalitet života.
Depresija kod starijih se često pogrešno tumači, a simptomi se pripisuju starenju. Upravo zbog toga je važno razumeti da depresija nije prirodan deo starenja, već ozbiljno zdravstveno stanje koje može znatno da naruši svakodnevni život, te zahteva pažnju i odgovarajuće lečenje.
Mreža psihosocijalnih inovacija, u saradnji sa Crvenim krstom Srbije, sprovela je istraživanje „Depresija kod starijih osoba – zaštitni i faktori rizika”, koje je obuhvatilo 225 ispitanika, prosečne starosti 73,5 godina, iz 13 gradova u Srbiji (Beograd, Boljevac, Inđija, Jagodina, Koceljeva, Kragujevac, Kruševac, Niš, Pirot, Sombor, Užice, Vrbas i Zaječar).
Rezultati su pokazali da više od trećine učesnika ima izražene simptome depresije (32 odsto), što znači da svaka treća starija osoba ima potrebu za nekom vrstom psihološke pomoći. Više od polovine ispitanika (52 odsto) oseća nedostatak energije, četvrtina se oseća beskorisno, trećina bespomoćno, dok je 38 odsto reklo da ne misli da je divno živeti i da su odustali od mnogih ranijih interesovanja i aktivnosti, piše Glas osiguranika.
Istraživanje je ukazalo i na faktore koji smanjuju rizik od nastanka depresije kod starijih.
Prvi faktor je osećaj da život ima smisao i svrhu, što osobu ispunjava i čini je zadovoljnijom, a drugi – socijalna podrška koju seniori dobijaju od bliskih osoba. LJudi koji su nam bliski često mogu da prepoznaju znake psihičkih problema
i depresije i na vreme utiču i ohrabre nekoga da potraži odgovarajuću pomoć. Ovaj vid podrške se naročito pokazao važnim u vreme kriza, što je došlo do izražaja tokom pandemije koronavirusa. Redovni kontakti sa porodicom, prijateljima ili učestvovanje u društvenim grupama mogu značajno poboljšati mentalno zdravlje.
Depresija kod seniora je realan problem koji pogađa milione ljudi širom sveta i onemogućava im da žive ispunjen, zdrav i srećan život i nastave da i u poznim godinama aktivno doprinose zajednici. Upravo iz tog razloga prevencija, prepoznavanje i lečenje depresije treba da budu jedan od društvenih prioriteta. Prevencija obuhvata promovisanje zdravog načina života, koji uključuje fizičku aktivnost ali i održavanje socijalnih kontakata jer, kao što smo naveli, podrška porodice i prijatelja je od suštinskog značaja. Ne treba zanemariti ni različite programe za starije kao što su klubovi za penzionere, volonterski servisi i aktivnosti, edukativni kursevi, koji pružaju mogućnost za druženje ali i pronalaženje
nove svrhe i smisla života.
Edukacija o simptomima depresije i važnosti mentalnog zdravlja je veoma bitna. Potrebno je raditi na podizanju svesti među zdravstvenim radnicima ali i članovima porodica starijih osoba, kako bi se depresija prepoznala i lečila na vreme, kao i boriti se sa predrasudama povezanim sa mentalnim zdravljem koje su kod nas još uvek veoma zastupljene.
Društvo mora da shvati važnost pružanja odgovarajuće pomoći starijima i obezbedi dostupnost psihosocijalne podrške koja treba da bude besplatna jer, prema istraživanju, depresivnije su starije osobe nižeg materijalnog statusa. Da bi se ovi problemi rešili, neophodne su sistemske promene i rešenja, od boljeg finansijskog i socioekonomskog statusa starijih, preko unapređenja politika i procedura u okviru zdravstvene i socijalne nege i prilagođavanja okruženja njihovim potrebama (postojanje rampi i liftova), do podsećanja na važnost učenja tokom celog života.
