Prema poslednjim statističkim podacima Fonda PIO za septembar ove godine, učešće prosečne penzije u zaradi je za sve kategorije penzionera bio je ispod tog nivoa i iznosio je 47,3.
Jedino su penzionerima kategorije zaposlenih (a kojih je najviše) primanja na nivou od 50,1 procenat.
Penzioneri samostalnih delatnosti su na 44,1 a poljoprivrednici na 20,5 odsto od plate.
Najnovija monografija „Socijalna sigurnost i budućnost penzionera u Srbiji” autora dr Sanje Paunović i dr Rajka Kosanovića pokazuju da je od 2002. godine do danas prosečna penzija gubila trku sa prosečnom zaradom.
Tako je prosečno učešće penzija u 2002. iznosilo 73 odsto u prosečnoj zaradi, da bi na kraju prošle godine palo na 47,3, piše Politika.
Usklađivanje penzija za ovu tekuću godinu, kako navode autori monografije, rađeno je na osnovu podataka o kretanju prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa i o kretanju potrošačkih cena za period jul 2022 – jul 2023. u odnosu na period jul 2021 – jun 2022.
U ovom periodu prosečna mesečna zarada bez poreza i doprinosa uvećana je za 14,8 odsto, a potrošačke cene za 14,74 odsto.
Autori navode da se adekvatnost penzija ne može ocenjivati samo na osnovu procenata njihovog nominalnog rasta i nominalne visine, a pogotovo ne u uslovima visoke inflacije i manje-više stabilnog kursa dinara u odnosu na evro i pri tome izvoditi zaključak o poboljšanju materijalnog položaja penzionera.
Penzija može nominalno da raste u dinarima i u evrima, a istovremeno uz njeno realno smanjenje, odnosno smanjenje kupovne moći.
Zato se sugeriše da je za adekvatnost penzija neophodno uključiti rast potrošačkih cena (inflaciju), u prvom redu cene hrane.
U suprotonom, zaključci koji se budu videli neće biti tačni.
Zbog višeg rasta potrošačkih cena, a posebno cena hrane od nominalnog rasta prosečnih penzija u proteklom periodu došlo je do realnog smanjenja penzija, odnosno do pada njihove kupovne moći.
Ako se pogleda učešće prosečne penzije za kategoriju penzionera zaposlenih u minimalnoj zaradi i minimalnoj potrošačkoj korpi za 2023, vidi se da je minimalna zarada 40.0230, minimalna potrošačka korpa 51.585, a prosečna penzija 40.651 dinar.
Ono što je primetno, a što se navodi u monografiji, jeste da je i dalje odnos penzionera i zaposlenih nepovoljan pa na jednog penzionera dolazi 1,7 osiguranika, a optimalni odnos bi bio tri osiguranika na jednog penzionera.
Kao sugestiju autori navode i da bi penzionerima koji odu u prevremenu starosnu penziju trebalo da se posle navršenih 65 godina obustavi trajno umanjenje penzija.
Kada je reč o budućem usklađivanju penzija, trebalo bi koristiti podatke o promeni prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Srbije i promeni potrošačkih cena za period od godinu dana računajući unazad od septembra prethodne kalendarske godine, a ne od juna.
Isto tako, da bi se zaustavili negativni trendovi daljeg smanjenja visine penzije, neophodno je zakonom predvideti vanredno usklađivanja u slučaju kada prosečna penzija iz kategorije zaposlenih bude niža od 50 odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa.
