Mnoge zemlje spremaju penzionerima povećanja od svega nekoliko procenata, druge su prinuđene na mere štednje pa povećanje odlažu ili podižu starosnu granicu za penzionisanje a ima baš i drastičnijih primera gde su prinuđeni da ukidaju olakšice za siromašnije penzionere.
To je slučaj u Velikoj Britaniji gde je smanjen broj penzionera koji će dobiti pomoć za plaćanje troškova grejanja tokom ove zime. Prema procenama Vlade, to znači dodatnih 50.000 penzionera koji žive u relativnom siromaštvu
u naredne tri godine, sa očekivanjem da se do 2030. njihov broj poveća za dodatnih 100.000 penzionera.
Smatra se da osoba živi u relativnom siromaštvu ako ima manje od 60 procenata srednjeg prihoda.
Državna sekretarka za rad i penzije, Liz Kendal, saopštila je da odluka o smanjenju plaćanja zimskog goriva nije ona koju je ta vlada želela ili očekivala, ali da su bili primorani da je donesu radi uravnoteženja budžeta u svetlu minusa od 22 milijarde funti koji su nasledili. Kendal je istakla i da je njeno ministarstvo poslalo pisma na adrese 120.000 penzionera kako bi ih podstaklo da traže penzijski kredit na koji eventualno imaju pravo.
U Švedskoj, s druge strane, penzionere u januaru očekuje povećanje od četiri odsto kada je u pitanju javna penzija kao i druge prinadležnosti, objavila je nacionalna agencija za penzije.
To znači da će ljudi sa prosečnom penzijom od 18.000 švedskih kruna mesečno dobiti još 720 kruna, što je najveće povećanje u poslednjih devet godina. U januaru ove godine prihodi i dodatne penzije porasli su za samo jedan odsto.
Povišica neće biti tako velika za osobe sa garantovanom penzijom (one koji su tokom života imali mala ili nikakva primanja), ta vrsta penzije u Švedskoj od januara 2025. biće viša za 2,6 procenata. Švedska isplaćuje oko 2,3 miliona penzija, od kojih 1,1 milion penzionera prima prinadležnost ili dodatak penzije bez osnovne zaštite, kao što je garantovana penzija.
U Češkoj su prinuđeni da konačno i zvanično objave podizanje starosne granice za penzionisanje. Predstavnički dom češkog parlamenta odobrio je ovog meseca vladinu penzijsku reformu koja predviđa postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Prema planu reforme, starosna granica za penzionisanje, koja trenutno iznosi 65 godina, povećavaće se za jedan mesec godišnje da bi do 2056. dostigla 67 godina života. Ovaj zakon će se primenjivati na one rođene posle 1965. godine. Na primer, osobe rođene 1971. ići će u penziju sa 65 godina i šest meseci, a rođene 1977. sa 66 godina. U 2056. starosna granica od 67 godina života važiće za ljude rođene 1989. Češko Ministarstvo za rad i socijalna pitanja saopštilo je da je reforma neophodan korak kako bi se obezbedila dugoročna održivost penzijskog sistema, te da će postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje obezbediti da seniori nastave da primaju dostojanstvenu penziju.
U Kanadi je jedna od najpouzdanijih penzionih sistema. Postoje tri glavne vrste starosnih penzija: Kanadski penzijski plan (CPP), dostupan starijima od 60 godina koji su radili i uplaćivali doprinose; Staračko osiguranje (OAS) – penzija koju možete dobiti ako imate 65 i više godina i ako ste živeli u Kanadi najmanje 10 godina; i Dodatak za garantovani prihod (GIS) – mesečna beneficija dostupna samo Kanađanima sa nižim primanjima. Iznosi OAS-a se revidiraju svake godine u januaru, aprilu, julu i oktobru kako bi pratili povećanje troškova života. Za oktobar 2024. povišica iznosi 2,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pa su penzioneri koji imaju od 65 do 74 godine dobili maksimalan mesečni
iznos do 727,67 dolara, a za starije od 75 godina maksimalna mesečna isplata je 800,44 dolara.
Inače, za 2024. maksimalni mesečni iznos za CPP, za one koji su se penzionisali sa 65 godina je 1.364,60 dolara, dok je prosečan mesečni iznos penzije (sa 65 godina) 815 dolara. Čak 44 odsto Kanađana, koji ispunjavaju uslove, odlučuje se za prevremenu penziju sa 60 godina, što je najranija moguća donja granica.
Ipak, i u Kanadi se penzija umanjuje za 0,6 odsto za svaki mesec koji nedostaje do 65 godina života, pa penzionisanje sa 60 godina znači 36 procenata nižu penziju prema CPP.
A francuska vlada, na čelu sa premijerom Mišelom Barnijeom, traži hitne načine da popuni rupu od 60 milijardi evra u budžetu za 2025. godinu. U tom smislu predložila je odlaganje redovne povišice penzija za šest meseci što bi, prema procenama, trebalo da uštedi više od četiri milijarde evra. Povećanje penzija bi se tako primenilo od 1. jula 2025, umesto od 1. januara kako je bilo predviđeno.
Dok sindikati ovu meru osuđuju, ekonomisti i analitičari se slažu da, ako Francuska zaista želi da se uhvati ukoštac sa velikom javnom potrošnjom, generacija „bumera” (rođeni između 1946. i 1964) mora da pretrpi ovaj udarac na svoje penzije koje čine više od četvrtine godišnje javne potrošnje u ovoj zemlji.
Privremeno zamrzavanje penzija pogodiće oko 14 miliona ljudi u Francuskoj.
