Geleri agresorskih NATO bombi rasparčali su prozor, pokidali zavesu. Milica je sedela na noši. Majka Dušica je, koji trenutak pre, krenula da joj spremi postelju. Za san.
Tata Žarko pokupio je veš sa štrika i crvenu haljinicu sa izvezenim mačetom u korpi, koje spava. Brat Aleksa je njenu lutku smestio u krevetić, kraj jastuka. Tako je Milica odlazila na počinak.
Eksplozija je bila nagla i snažna. Nakon toga se ništa nije čulo, osim vriska njenog oca Žarka. Uzeo je Milicu u naručje. Trčao je niz stepenice, a dete mu je klonulo na rukama. Uleteo je u auto i vozio, nije se pomirio sa činjenicom da je već umrla.
Spomenik devojčici Milici Rakić stradaloj u NATO agresiji 1999. godine nalazi se u Tašmajdanskom parku u Beogradu.
Milici je pesmu posvetio srpski pesnik Dobrica Erić, u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine.
