Pogledajte neke fascinantne činjenice o "srpsko-američkom fizičaru i inženjeru", kako Teslu predstavlja portal HISTORY,  a o kome je Mark Tven napisao poznati roman Tajanstveni stranac, kao presek utisaka o njegovim ogromnim moćima, iz privatnog druženja sa naučnikom.

 Šok od smrti njegovog brata pretvorio ga je u mistika — sa sedam godina
Odlučujući događaj detinjstva mladog Nikole bio je dan kada je bio svedok smrti svog starijeg brata Dane u nesreći na jahanju. U godinama nakon tragedije, Tesla (sin i unuk srpskih pravoslavnih sveštenika) počeo je da vidi vizije vazduha oko sebe „ispunjenog jezicima živog plamena“. Kao adolescent Tesla je naučio da upražnjava svoju snagu volje da kontroliše vizije, ali u kasnijem životu provodio je veći deo svog vremena hraneći se i, kako je tvrdio, mistično komunicirajući sa golubovima Njujorka.

Tesla se nakratko sveo na kopanje rovova, za život

Nakon što je diplomirao na univerzitetu, Tesla je radio za Edisonovu električnu kompaniju u Parizu, ali je otputovao u Sjedinjene Države 1884. u nadi da će raditi direktno za Edisona, vodeću ličnost u trci za isporuku električnog osvetljenja i struje potrošačima. Tesla je brzo dobio posao inženjera u Edisonovom sedištu, impresionirajući „Čarobnjaka iz Menlo Parka” svojom vrednom genijalnošću. Nakon što je Edison usputno spomenuo da će platiti 50.000 dolara za poboljšani dizajn generatora jednosmerne struje (DC), Tesla je radio noćima dok nije došao do rešenja. Edison je odbio da plati, tvrdeći da se šalio. Ubrzo nakon toga, Tesla je dao otkaz da bi osnovao sopstvenu električnu kompaniju. Dok je tražio podršku da podrži svoje istraživanje naizmenične struje, Tesla je prihvatio posao kopajući rovove za 2 dolara dnevno kako bi sastavio kraj s krajem.

Uz pomoć Marka Tvena, Tesla je skoro otkrio Ks-zrake

Tven i Tesla su postali prijatelji 1890-ih, delimično zahvaljujući Tvenovoj doživotnoj fascinaciji tehnologijom i novim izumima. U poseti Teslinoj laboratoriji kasno jedne noći, Tven je pozirao za jednu od prvih fotografija koja je bila osvetljena užarenom svetlošću. Godine 1895. Tesla i fotograf Edvard Ringvud Hjuet pozvali su Tvena da se vrati u laboratoriju da pozira za još jednu fotografiju, ovu osvetljenu pomoću električnog uređaja zvanog Kruksova cev. Kada je Tesla pregledao nastali fotografski negativ, otkrio je da je mrljav i odlučio da ga uništi. Tek nekoliko nedelja kasnije, nakon što je nemački naučnik Vilhelm Rentigen objavio svoje otkriće onoga što je nazvao "rendgenskim zračenjem" koje proizvode Kruksove cevi, Tesla je shvatio da je Tvenova fotografija uništena rendgenskim senkama metalnih šrafova kamere.

Njegove tvrdnje da prima signale iz svemira bile su tačne - vek kasnije.
Tokom leta 1899. Tesla je postavio terensku laboratoriju u Kolorado Springsu, u Koloradu, za mogućnosti korišćenja visinskih stanica za prenos informacija i električne energije na velike udaljenosti. Jednog julskog dana, dok je pratio oluje sa grmljavinom, Teslina oprema je začula niz zvučnih signala. Nakon što je isključio solarne i zemaljske uzroke, zaključio je da signali moraju biti sa druge planete. Sledećeg Božića, kao odgovor na zahtev američkog Crvenog krsta za predviđanje najvećeg naučnog dostignuća u narednom veku, Tesla je napisao: „Braćo! Imamo poruku iz drugog sveta, nepoznatog i udaljenog. Ona glasi: jedan ... dva ... tri ... „1996. godine naučnici su objavili studiju koja je replicirala Teslin eksperiment i pokazala da je signal u stvari izazvan prolaskom meseca Io kroz Jupiterovo magnetno polje.

Čuveni arhitekta Stanford Vajt dizajnirao je Teslinu laboratoriju

Tesla je 1901. ubedio finansijera J.P. Morgan će uložiti 150.000 dolara u novi poduhvat — moćnu laboratoriju u Vordenklifu, na severnoj obali Long Ajlenda, koja bi bila novi centar za Teslin rad na daljinskom radiju i prenosu električne energije. Stanford Vajt, vodeći arhitekta u zemlji i Teslin dugogodišnji prijatelj, dizajnirao je jednospratnu laboratoriju klasičnih proporcija, iza koje stoji džinovski toranj visok 185 stopa. Toranj, koji se mogao videti čak do Nju Hejvena u Konektikatu, stajao je na vrhu složenog sistema uzemljenja koji je Tesla osmislio da pomogne svom predajniku „da se uhvati u koštac sa zemljom tako da ceo ovaj globus može da podrhtava“. Okno duboko koliko je bio visok toranj povezao je predajnik sa nizom od 16 podzemnih horizontalnih čeličnih cevi, svaka dužine 300 stopa.

Imao je težak odnos sa pristalicom J.P. Morgan

Kada su sredstva nestala pre nego što je toranj Vordenklif mogao da bude završen, Tesla je molio Morgana za dodatna sredstva, ali je odbijen. Iako neki biografi spekulišu da je Morgan prekinuo sredstva kada je shvatio da Teslin plan da obezbedi bežičnu energiju verovatno neće biti profitabilan, ključni faktor za Morgana je verovatno bila njegova zabrinutost da će biti uhvaćen u naletu tržišnih spekulacija oko radio projekata. U julu 1903. godine, nakon što je iz Morgana stiglo posebno tupo odbijanje, Tesla je pojačao svoju opremu, šaljući munje iz tornja Vordenklif do posle ponoći. Godinu dana kasnije, nakon što je još jedan iskreni zahtev za finansiranje podstakao Morganov odgovor u jednoj reči („Ne“), Tesla je uzvratio optužujući pobožnog episkopa Morgana da je muslimanski fanatik.

 Tesla je svoje poslednje godine proveo kao samotnjak — sa jednim značajnim izuzetkom

Iako je decenijama bio deo njujorškog visokog društva, godine i siromaštvo činili su Teslu sve izolovanijim. Živeo je sam u nizu sve jeftinijih hotela i često je više voleo društvo golubova nego ljudi. Ipak, zadržao je jedan element svojih dana kao renomirani šoumen-pronalazač, u vidu popularnih konferencija za štampu koje je održavao svakog 10. jula povodom proslave svog rođendana. Kada je napunio 79 godina, najavio je da je pronašao oscilator džepne veličine koji bi mogao da uništi Empajer stejt bilding. Godinu dana kasnije otkrio je svoju tajnu dugovečnosti: migoljenje prstima.

Tesla je jednom platio zakasneli hotelski račun sa modelom svog „snopa smrti“

Ugašena laboratorija u Vordenklifu je na kraju predata vlasnicima Valdorf-Astorije kao delimična otplata Teslinih dugova. Decenijama kasnije, menadžeri hotela Guverner Clinton dobili su sličan deo Teslinog kolaterala: drvena kutija za koju je pronalazač rekao da sadrži radni model njegovog oružja od čestica koje bi moglo da okonča rat. Teslin "zrak smrti" (on je insistirao da to nije, kako je štampa pisala, "zrak smrti") će moći da zaustavi bilo koju invazijsku vojsku, čineći rat bespredmetnim. Kada je okrenuo kutiju u kojoj je bio model, Tesla je upozorio zaposlene u hotelu da je nikada ne smeju otvoriti. Oni su sa strahom poslušali, sakrili kutiju u magacinu. Nakon njegove smrti 1943. kutija je otvorena i otkriveno je da sadrži ništa osim bezopasnih starih električnih komponenti.