U domu za penzionere na periferiji Zagreba živi 86-godišnji Ivan, tihi i nenametljivi gospodin koji dane provodi čitajući novine, posmatrajući prolaznike kroz prozor i razgovarajući sa retkima koji mu priđu. Na prvi pogled, njegova životna priča je slična mnogim drugima – proveo je skoro četiri decenije u braku, podigao porodicu i delio svakodnevicu sa ženom koju je istinski voleo.

Ali otkako je pre nekoliko godina postao udovac, misli ga sve više vraćaju daleko u prošlost, ljubavi koju nikada nije zaboravio. Njegova supruga, sa kojom je bio u braku 40 godina, preminula je nakon kratke bolesti. Gubitak je, kaže, promenio sve.

- Kada neko sa kim ste delili ceo život ode, kuća postaje tiha, a tišina je najteža stvar - tihim glasom priča Ivan za Dnevno.hr.

Pročitajte OVDE o baki Anici koja ima samo jednu želju...

Upravo u toj tišini, među sećanjima koja su se nametala, počela je da se pojavljuje slika devojke iz mladosti.

- Bila je to ljubav iz vremena kada je srce bilo brže od razuma. Imali smo dvadeset godina, nismo imali ništa osim snova. Onda je život drugačije odlučio - seća se.

Kada ostanete sami, prošlost vam dolazi kao film.

Njihova veza je prekinuta zbog okolnosti - selidbe, porodice i obaveza koje nisu ostavljale prostora za romantiku. Više se nikada nisu čuli, ali sećanje je ostalo zakopano negde duboko.

- Nisam je zaboravio ni kada sam bio oženjen. Samo sam je potisnuo, jer sam imao porodicu i obaveze - priznaje on.

Ivan naglašava da sećanja na prvu ljubav ne umanjuju ljubav koju je osećao prema svojoj ženi.

- Voleo sam i poštovao svoju ženu. Ona je bila moja podrška, majka moje dece. Ovo poslednje nije izdaja, to je samo sećanje - kaže on.

Danas, u poznijim godinama, često razmišlja o tome koliko su neki ljudi nezamenljivi u našim životima, bez obzira koliko vremena prođe.

- Kada ostanete sami, prošlost vam dolazi kao film. I shvatite da neke priče nikada nisu imale pravi kraj - objašnjava on.

Ne traži ponovni susret niti pokušava da pronađe svoju bivšu ljubav. Dovoljno mu je, kaže, što ona živi u njegovim mislima.

- Ne moram da je vidim. Lepo je znati da je nekada postojalo nešto čisto i iskreno. To me greje - zaključuje on.

Priča ovog dede iz doma za stare tiho nas podseća da ljubav ne poznaje godine i da neke emocije, bez obzira na životne puteve koje izaberemo, ostaju sa nama do samog kraja.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.