Norveški državni penzioni fond saopštio je da je 2022. godinu zaključio s najvećim gubitkom za 25 godina, istakavši negativan uticaj ukrajinske krize, visoku inflaciju i povećane kamatne stope na ulaganja u deonice i obveznice.

Norveški penzioni fond osnovan je 1996. godine i ulaže prihod od nafte i gasa u deonice, obveznice i nekretnine. Spada među najveće u svetu, sa imovinom poverenom na upravljanje ukupne vrednosti 1,2 biliona dolara.

Ukupan gubitak od 152 milijarde evra

U 2022. godini zabeležen je gubitak na ulaganjima od 1,64 biliona kruna (152 milijarde evra), najveći otkad je osnovan. Najlošija godina do sada mu je bila 2008, kada je finansijska kriza dostigla vrhunac prouzrokujući gubitak na ulaganjima od 633 milijarde kruna.

Povrat na ulaganja u 2022. iznosio je minus 14,1 odsto, saopštili su. Najlošiji rezultat donela su ulaganja u deonice, s povratom od minus 15,3 odsto. Blizu su i ulaganja u obveznice, s povratom od minus 12,1 odsto.

Pozitivan prinos donela su pak ulaganja u nekretnine, od skromnih 0,1 odsto, i u projekte zelene energije, od 5,1 odsto.








- Na tržište su uticali rat u Evropi, visoka inflacija i rast kamatnih stopa. To je negativno uticalo i na tržište deonica i na tržište obveznica, što je vrlo neobično - objasnio je u saopštenju izvršni direktor Nikolai Tangen, preneo je „Indeks“.