Naučnici sa Univerziteta Emori u DŽordžiji sada otkrivaju da bi klimatske promene i sve toplije vreme, mogli da poremete ova ponašanja i biologiju zmija - njihova studija sugeriše da sa svakim Celzijusom više, za 6 procenata raste i verovatnoća da će vas ugristi.
"Ne znamo mnogo o tome kako vreme - što znači kratkoročne promene u meteorologiji - utiče na interakciju čoveka i zmije, delom zato što se ujedi otrovnica dešavaju na mestima na kojim ne možemo da prikupimo dovoljno podataka o uzrocima morbiditeta i smrtnosti", otkriva Noa Skovronik sa Univerziteta Emori. Ali, on dodaje da je studija koju su on i njegove kolege sprovele otkrila kako i sa prilično šturim podacima naučnici mogu da dođu do određenih obrazaca i saznanja.
Veza između ujeda i vremenskih prilika
Skovornik i njegov tim su ispitali oko 3.908 prijavljenih slučajeva ujeda zmija otrovnica, koji su se dogodili između 2014. i 2020. godine. S obzirom da su slučajevi dokumentovani od strane zdravstvenih radnika, s preciznošću su mogli da odrede i vremenske prilike koje su se dogodile taj dan, poput temperature ili padavina.
Ispostavilo se da su zmije imale najveću tendenciju da napadnu tokom proleća.
A naučnici ovo otkriće potkrepljuju činjenicom da tokom leta, zmije generalno jesu sporije. Ukoliko se ovaj podatak ukrsti sa saznanjem da je ljudska aktivnost sve veća i da se naša naselja sve više šire i zalaze na teritorije divljih životinja, onda ne čudi podatak SZO da one ujedu ljude više od 5 miliona puta godišnje.
Od toga 138.000 slučajeva rezultira smrću, ali kako otrov zmija može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme i invaliditete to znači da veliki broj ljudi pretrpi posledice koje utiču na dalji kvalitet njihovog života. S druge strane, tu su i ubrzane klimatske promene, koje ukazuju da će temperature sve više i više rasti. Logičan zaključak je i da će broj ujeda eksponencijalno sa njima beližiti rast u toku prolećnih meseci.
"Ključni faktor za smanjenje ujeda je edukacija", kaže herpetolog Lorens Vilson sa Univerziteta Emori. "Neka ljudi znaju koja staništa zmije vole, kao što su mesta sa gustim šipražjem, i oni su onda oprezni u takvim okolnostima. Zmije i ljudi mogu da žive kompatibilno, čak i sa otrovnicama, sve dok poštujemo i razumemo njihova staništa i potrebe."
Rezultati ovih istraživanja su objavljeni u GeoHealth, piše Nacionalna geografija.
