Unutar zemalja članica godišnje penzije su varirale između 4.479 evra u Bugarskoj i 34.413 evra u Luksemburgu.
 
Gledajući šire, među 34 evropske zemlje, prosečne godišnje penzije kreću se od 3.377 evra u Turskoj do čak 38.031 evra na Islandu, što znači da je najveća prosečna penzija u Evropi veća više od 10 puta od najniže.

Neznatno iznad evropskog proseka su i četiri najveće ekonomije EU, među njima Italija ima najveće penzije, slede Španija, Francuska i Nemačka a zajedničko za ove tri zemlje jeste da sve imaju velike državno finansirane penzijske sisteme i mnogo skromnije profesionalne sisteme koji pokrivaju samo određene sektore ili poslodavce, piše Telegraf.
Zbog toga su troškovi za penzijske prinadležnosti veoma visoki, navodi se u analizi.

Skandinavske penzije

Penzije iznad evropskog proseka imaju i četiri nordijske zemlje, od kojih Island nije u EU. Prosečna godišnja penzija najveća je u Danskoj - 30.543 evra a najniža u Švedskoj - 22.674 evra.
Zemlje bivšeg Istočnog bloka imaju generalno niže iznose prosečnih penzija, ali veće privilegije koje se daju penzionerima kao što su besplatna zdravstvena zaštita, prevoz i subvencionisano stanovanje, što uvećava nivo socijalne zaštite.

Socijalna davanja

Zahvaljujući takvim socijalnim davanjima kvalitet života penzionera je viši nego što bi bio da zavise samo od penzije.
 
Međutim, ako se u računicu uvedu i standardi kupovne moći odnosno poređenje koliko iste količine roba i usluga može da se kupi u različitim zemljama, redosled na evropskoj listi se značajno menja.

Ovi standardi odražavaju stvarne troškove života pa se, recimo, rangiranje Španije i Turske značajno poboljšava nakon korekcije tim paritetima i Španija se pomera sa 13. na 4. mesto, dok se Turska penje sa poslednjeg 34. na 25. mesto. Nasuprot tome, Švajcarska sa 5. pada na 15. mesto, a Slovačka sa 27. na 33.
Kao pozitivno se ističe to što životni standard u starosti ne zavisi isključivo od penzijskih davanja, ali to ne briše razlike u pogledu prihoda.

Iznos tri petine plate

U Evropskoj uniji penzije u proseku predstavljaju oko tri petine zarade koju je neko primao neposredno pre penzionisanja.
U većini evropskih zemalja, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prosečan prihod ljudi starijih od 65 godina je niži od prosečnog prihoda ukupnog stanovništva.

Granica siromaštva je, prema OECD-u, definisana kao 50 odsto srednjeg prihoda domaćinstava ukupnog stanovništva, što znači da je skoro svaki šesti penzioner u EU u riziku od siromaštva, a ta stopa je sa 12 odsto u 2013. porasla na 15,5 procenata u 2023. godini.
Kako se navodi, iako se penzijski sistemi u zemljama Evropske unije (EU) razlikuju, zajedničko im je to da su penzije glavni izvor prihoda za starije, pa u EU približno dve trećine njihovih primanja dolazi od javnih transfera, uglavnom državnih penzija i drugih davanja, navodi se u analizi objavljenoj u poslednjem izdanju "Glasa osiguranika", glasila Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.