SZO je nedavno ukazala na hitnu potrebu da se, ne samo ojača, već i transformiše način na koji zemlje pružaju brigu i podršku starijim ljudima, posebno kada se približavamo polovini Dekade UN zdravog starenja (2021–2030).

Kako kaže dr Anšu Banerdži iz ove organizacije, dokazi pokazuju da sistemi nege i podrške širom sveta još uvek nisu spremni da zadovolje potrebe starijih ljudi.

„Decenija zdravog starenja UN-a naglašava da je neophodna radikalna promena u načinu na koji cenimo i pružamo brigu za podsticanje zdravog starenja – a SZO je spremna da podrži zemlje koje su posvećene ovoj promeni.“

Svetska populacija nastavlja da živi sve duže i ubrzano stari. Do 2030. godine predviđa se da će 1 od 6 ljudi na svetu imati 60 ili više godina. Štaviše, 80% starijih ljudi će živeti u zemljama sa niskim i srednjim prihodima do 2050. godine, što će zdravo starenje učiniti zaista globalnim prioritetom.

Ovogodišnja tema je „Dostojanstveno starenje: važnost jačanja sistema nege i podrške za starije osobe širom sveta“  a naglašava kritičnu ulogu koju imaju zemlje u pružanju zdravstvenih usluga i usluga dugoročne nege u održavanju zdravlja i blagostanja koje stariji ljudi treba da imaju.

Ali, prema najnovijim analizama SZO ljudi stariji od 60 godina i dalje imaju nezadovoljene zdravstvene potrebe, bilo da žive u zemljama sa niskim, srednjim ili visokim prihodima. Otprilike 2 od 3 osobe koje stignu u stariju životnu dob će verovatno zahtevati dugotrajnu podršku i brigu drugih da bi obavljali aktivnosti svakodnevnog života, kao što su jedenje, kretanje ili kupanje. Stareški stereotipi koji pogrešno pretpostavljaju da je loše zdravlje prirodno i neizbežno u kasnijem životu sprečavaju mnoge starije ljude da dobiju negu koja im je potrebna. Ove stereotipe obično imaju i stručnjaci za negu i sami stariji ljudi.

Uprkos ovim potrebama, još uvek postoji ograničen pristup kvalitetnoj, pristupačnoj i pravičnoj nezi koja nas podržava da maksimalno iskoristimo naše duže živote – bez obzira ko smo, gde živimo ili koliko imamo godina.

Naime, prema izveštaju UN o napretku Dekade zdravog starenja, 2021–2023. samo 1 od 4 zemlje koje su izveštavale ima dovoljno finansijskih i političkih resursa za sprovođenje integrisane nege koja odgovara potrebama starijih ljudi, a samo 1 od 3 ima ih za dugotrajnu negu. Samo 16% zemalja sa niskim prihodima, koje se u velikoj meri oslanjaju na neplaćenu neformalnu negu, ima program obuke za neformalne negovatelje starijih ljudi. Manje od 60% zemalja koje su izveštavale uključuje dugotrajnu negu u svoj nacionalni okvir nadležnosti za gerijatrijske radnike.

Decenija zdravog starenja UN-a poziva zemlje da ne samo ojačaju već i transformišu način na koji pružamo negu i podršku putem integrisane nege koja odgovara potrebama starijih ljudi i obezbeđujući pristup dugotrajnoj nezi za one kojima je potrebna.

SZO preporučuje zemljama da obezbede integrisani kontinuitet nege, koji je usredsređen na osobu, prikladan i pristupačan, integriše zdravstvene usluge u različitim disciplinama i specijalnostima kako bi garantovao da će svaka osoba dobiti pun spektar zdravstvene zaštite koja im je potrebna, a da se ne izgubi između različitih usluga i programa, integriše zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obezbeđujući da svaka osoba ima nesmetan pristup i kratkoročnoj i dugotrajnoj nezi u kliničkim ustanovama, ustanovama za negu, njihovim lokalnim zajednicama i njihovim domovima, brine o negovateljima, vrednujući njihove doprinose, pružajući adekvatnu podršku i obezbeđujući pravičnost – uključujući i neformalne negovatelje kao što su porodični, koji su većinom žene kao i da zaduži nacionalne vlade odgovornim za pružanje nege, u bliskoj saradnji sa lokalnim vlastima, organizacijama civilnog društva ili privatnim sektorom, prema potrebi.

Kako UN Dekada zdravog starenja obeležava svoju polovinu 2025. godine, SZO je posvećena pružanju podrške zemljama u razvijanju nege usmerene na osobu i obezbeđivanje pristupa dugotrajnoj nezi za one kojima je potrebna.

Decenija zdravog starenja UN (2021–2030) je primer globalne saradnje na koju pozivaju države članice SZO i UN da bi poboljšale živote starijih ljudi, njihovih porodica i zajednica u kojima žive.

Decenija zdravog starenja UN ima četiri oblasti delovanja - borba protiv starenja, okruženje pogodno za starenje, integrisana nega i dugotrajna nega.