Tim istraživača je otkrio kako ljudsko telo stvara kožu iz matične ćelije, pa čak i reprodukuje male količine kože u laboratoriji.
Istraživanje je deo studije tokom koje naučnici treba da steknu razmevanje o tome kako se stvara svaki deo ljudskog tela, jedna po jedna ćelija.
Osim odlaganja starenja, nalazi istraživanja bi takođe mogli da se koriste za pravljenje veštačke kože za presađivanje i sprečavanje ožiljaka.
Projekat Atlas ljudskih ćelija jedan je od najambicioznijih istraživačkih programa u biologiji.
To je međunarodni projekat, ali je sedište u Velkom Sanger institutu (Wellcome Sanger Institute) u Kembridžu.
Muzlifah Hanifa, profesorka i jedan od vođa projekta, kaže da će to pomoći naučnicima da efikasnije leče bolesti, ali i da pronađu nove načine da duže ostanemo zdraviji, a možda čak i da izgledamo mlađe.
„Ako možemo da manipulišemo kožom i sprečimo starenje, imaćemo manje bora”, kaže profesorka Hanifa.
„Ako možemo da razumemo kako se ćelije menjaju od njihovog početnog razvoja do starenja u odraslom dobu, onda možemo da pokušamo i kažemo: ‘Kako da podmladimo organe, učinimo srce mlađim, kako da učinimo kožu mlađom?’”
Ovakve zamisli su još daleko od ostvarenja, ali istraživači napreduju, i nedavno je napravljen pomak u razumevanju kako se ćelije kože razvijaju u fetusu tokom rane faze razvoja ljudskog organizma.
Kada se jajna ćelija oplodi, sve ljudske ćelije su iste.
Ali posle tri nedelje, aktiviraju se specifični geni unutar ovih takozvanih „matičnih ćelija” i nalažu im kako da se specijalizuju i spajaju da bi formirale različite delove tela.
Istraživači su identifikovali koji geni se aktiviraju u kom trenutnu i na kojim mestima radi formiranja najvećeg ljudskog organa, kože.
Pod mikroskopom i tretirani hemikalijama izgledaju kao sićušni obojeni zraci svetla.
Geni koji postaju narandžasti formiraju površinu kože.
Drugi, žute boje određuju boju kože, a ima i mnogo drugih koji formiraju druge strukture koje stvaraju kosu, omogućavaju nam da se znojimo i štitimo od spoljašnjeg sveta.
Istraživači su u suštini dobili skup uputstava za stvaranje ljudske kože i objavili ih u naučnom časopisu Priroda (Nature).
Razumevanje ovih uputstava otvara put ka uzbudljivim mogućnostima.
Naučnici već znaju, na primer, da koža fetusa može da se isceli bez ožiljaka.
Novi paket uputstava sadrži pojedinosti o tome kako se to dešava, a moglo bi da se istraži i da li bi to moglo da se primeni na koži odraslih, možda za potrebe hirurških zahvata.
Takođe, naučnici su otkrili da ćelije imunog sistema igraju ključnu ulogu u stvaranju krvnih sudova u koži, a zatim su mogli da oponašaju odgovarajuća genetska uputstva u laboratoriji.
Koristili su hemikalije za aktiviranje i deaktiviranje gena u pravo vreme i na pravim mestima za veštačko uzgajanje kože iz matičnih ćelija.
Do sada su uspeli da uzgoje mrvice kože iz kojih niču dlačice.
Profesorka Hanifa kaže da je krajnji cilj usavršavanje tehnike.
„Ako znate kako da napravite ljudsku kožu, onda ona može da se koristi za pacijente koji imaju opekotine i to može da bude način presađivanja tkiva.
„Još jedan primer je da ako je moguće napraviti folikule dlake, onda zapravo možemo da učinim da ćelavim ljudima raste kosa”, kaže ona.
Koža uzgojena u laboratoriji takođe može da pomogne naučnicima da razumeju kako se razvijaju nasledne kožne bolesti i da ispitaju moguće nove tretmane lečenja.
Uputstva za aktiviranje i deaktiviranje gena šalju se unutar celog embriona tokom razvoja i nastavljaju da se šalju i posle rođenja sve do odrasle dobi čoveka kako bi mogli da se razviju svi naši različiti organi i tkiva.
Tokom osam godina projekta Atlas ljudskih ćelija, analizirano je 100 miliona ćelija iz različitih delova tela.
Napravnjen je nacrt atlasa mozga i pluća, a istraživači rade na izradi atlasa ljudskih ćelija bubrega, jetre i srca.
Sledeća faza je izrada pojedinačnih atlasa, kaže Sara Tajhman, profesorka sa Univerziteta u Kembridžu, koja je jedan od osnivača i vođa međunardnog tima naučnika koji radi na projektu Atlasa ljudskih ćelija.
„To je neverovatno uzbudljivo jer nam daje novi uvid u fiziologiju, anatomiju i pruža novo razumevanje ljudi.
„Zbog ovoga će se menjati udžbenici o nama i našim tkivima i organima, i načinu na koji oni funkcionišu”, rekla je ona za BBC njuz.
Genetska uputstva o tome kako rastu drugi delovi tela biće objavljena u narednim nedeljama i mesecima, dok na kraju ne budemo imali potpuniju sliku o tome kako nastaje ljudski organizam.
