Iako uravnotežena ishrana, nepušenje i uživanje u aktivnom načinu života potencijalno mogu da produže vaš životni vek, smrt na kraju kuca na svačija vrata.
Ali, zahvaljujući napretku medicine i ekonomskom razvoju, životni vek savremenog čoveka je mnogo duži od životnog veka naših predaka, piše LADbible.
Kancelarija za nacionalnu statistiku tvrdi da je očekivani životni vek u Velikoj Britaniji od 2020. do 2022. godine bio 78,6 godina za muškarce i 82,6 godina za žene. Ovo prevazilazi SAD gde je očekivani životni vek za muškarce oko 74,8 godina i 80,2 godine za žene. Međutim, to što postoji prosek ne znači da nema anomalija, pa je Francuskinja Žana Kalman kada je umrla 1997. godine bila u poodmaklom dobu od čak 122 godine, što je čini superstogodišnjakom, a to su osobe koje imaju 110 i više godina.
Iako većina ljudi nije ni blizu toga, pitanje koliko dugo ljudsko telo može teoretski da preživi jedno je od najizazovnijih pitanja nauke.
Istraživači iz singapurske biotehnološke kompanije u američkom gradu Bafalu proučavali su ljudsku otpornost i sposobnost tela da se oporavi od oštećenja.
Uz pomoć veštačke inteligencije, ispitali su medicinske podatke stotina hiljada volontera kako bi procenili maksimalni životni vek čoveka.
Uzimajući u obzir faktore starosti, bolesti i načina života, otkrili su da se negde između 120. i 150. godine gubi sposobnost ljudskog tela da se potpuno oporavi, što znači da čovek ne može da preživi dalje od toga.
Druge studije o nauci o starenju sugerišu da će rekord za najstariju osobu na svetu verovatno ponovo biti oboren do 2100. godine, ali neće svi preživeti duboku starost poput Žane Kalman.
U međuvremenu se testiraju lekovi koji bi mogli da pokušaju da uspore proces starenja tela i teoretski omoguće nekome da doživi 200 godina, ali ideja da ćemo svi doživeti 200.-tu je netačna.
Ipak, ako biste mogli da doživite 150 godina, to bi se moglo smatrati prilično dobrim godinama, a možda bi do tada bio izmišljen način da ljudi zaista žive zauvek, recimo, kao roboti.