Mršavljenje u pedesetim godinama ne mora da bude drastično da bi bilo povezano sa dugoročnim koristima za zdravlje srca i krvnih sudova. Prema rezultatima novog istraživanja naučnika sa Univerzitetskog koledža u Londonu i Univerziteta u Glazgovu, smanjenje telesne mase za više od pet odsto u ovom životnom periodu povezano je sa povoljnijim kretanjem pojedinih zdravstvenih pokazatelja tokom narednih godina.
Istraživanje, objavljeno na platformi medRxiv u septembru 2026. godine, ukazuje na to da su pedesete godine važno razdoblje za usvajanje zdravijih navika. Posebno ohrabruje nalaz da su osobe koje su smršale imale povoljnije dugoročne promene krvnog pritiska, HDL holesterola i pokazatelja zapaljenja.
S druge strane, kod učesnika koji su nastavili da dobijaju na težini zabeleženo je brže pogoršanje više pokazatelja povezanih sa zdravljem srca i metabolizma.
Ipak, istraživači naglašavaju da rezultati pokazuju povezanost, a ne dokazuju da je samo mršavljenje neposredno izazvalo poboljšanje zdravlja. Takođe, nisu praćeni stvarni slučajevi infarkta ili moždanog udara, već faktori rizika koji mogu da ukažu na buduće kardiovaskularno zdravlje.
Zašto su pedesete važne za zdravlje srca?
Istraživači su analizirali podatke britanske dugoročne studije koja prati generaciju ljudi rođenih tokom jedne nedelje 1958. godine. U zdravstvenom pregledu u ranim šezdesetim učestvovalo je ukupno 6.309 osoba.
Posebnu pažnju posvetili su promenama telesne mase između 50. i 55. godine, a zatim su ispitivali kako su te promene povezane sa zdravstvenim pokazateljima zabeleženim u 62. godini.
U obzir su uzete i ranije vrednosti, izmerene oko 44. godine, što je istraživačima omogućilo da procene kako su se pojedini faktori rizika menjali tokom vremena.
Učesnici su razvrstani prema tome da li su izgubili ili dobili više od pet odsto telesne mase i da li su promenu uspeli da održe.
Za osobu tešku 100 kilograma, to znači gubitak ili dobitak od najmanje pet kilograma.
Vodeća autorka istraživanja, dr Čaris Bridžer-Stac, istakla je da rezultati šalju važnu poruku ljudima koji misle da su propustili priliku da poboljšaju zdravlje.
Promene životnih navika, kako je naglasila, mogu da budu korisne i nakon pedesete godine.
Gubitak pet odsto težine povezan sa povoljnijim pokazateljima
Povoljniji rezultati zabeleženi su kod osoba sa prekomernom telesnom masom i kod onih sa gojaznošću koje su uspele da smršaju.
Najizraženije koristi primećene su među učesnicima koji su pre mršavljenja imali prekomernu težinu. Kod njih je odnos masnog i nemasnog tkiva u 62. godini bio sličan
onom kod osoba koje su održavale zdravu telesnu masu.
Prema oceni dr Sudhakare Čenaredija, kardiologa specijalizovanog za prevenciju bolesti srca u Georgia Heart Institute, rezultati su u skladu sa ranijim saznanjima o koristima umerenog smanjenja viška kilograma.
Ipak, nisu svi zdravstveni pokazatelji pokazali jednako povoljne promene. Kod osoba sa gojaznošću koje su smršale zabeležen je veći porast dugoročnog pokazatelja nivoa šećera u krvi nego kod učesnika sa zdravom težinom. Međutim, razlika nije bila statistički značajna, pa se ne može sa sigurnošću tvrditi da postoji stvarna razlika između ovih grupa.
Dobijanje kilograma može dodatno da optereti organizam
Dok su rezultati kod osoba koje su smršale bili ohrabrujući, kod onih koje su dobile više od pet odsto telesne mase uočene su nepovoljnije promene.
Njihov krvni pritisak, trigliceridi i pokazatelji zapaljenja rasli su brže, dok je nivo HDL holesterola, poznatog i kao dobri holesterol, opadao.
Najizraženije nepovoljne promene zabeležene su kod osoba koje su tokom posmatranog perioda razvile gojaznost ili su već imale gojaznost i nastavile da se goje.
Dr Čenaredi podseća da gojaznost ne treba posmatrati kao pitanje nedostatka volje ili lične odgovornosti. Reč je o složenom zdravstvenom stanju koje može da bude praćeno hroničnim zapaljenjem i metaboličkim poremećajima, čime se dodatno povećava opterećenje srca i krvnih sudova.
Zato je, prema njegovom mišljenju, važno da se gojaznost tretira kao hronična bolest, uz odgovarajuću medicinsku podršku.
Zanimljivo je da je oko 37 odsto učesnika tokom praćenja dobilo više od pet odsto telesne mase, dok je svega približno šest odsto uspelo da smrša i održi nižu težinu.
Dr Solvejg Kaningem, profesorka globalnog zdravlja na Univerzitetu Emori, koja nije učestvovala u istraživanju, posebno je istakla značaj sprečavanja daljeg dobijanja kilograma. Prema njenoj oceni, održavanje stabilne telesne mase može da bude važan i ostvariv cilj, naročito za osobe kojima je mršavljenje teško bez dodatne stručne pomoći.
Ponovno dobijanje kilograma može da poništi deo koristi
Istraživanje je ukazalo i na značaj održavanja postignute telesne mase.
Kod osoba sa gojaznošću koje su prvo smršale, a zatim ponovo dobile kilograme, primećene su nepovoljnije promene pojedinih pokazatelja. Među njima su bili brži pad HDL holesterola, kao i porast pokazatelja zapaljenja i dugoročnog nivoa šećera u krvi, piše eKlinika Telegraf.
Ipak, ove rezultate treba tumačiti oprezno. Istraživanje ne dokazuje da su same oscilacije težine izazvale pogoršanje zdravstvenog stanja.
Autori nisu imali podatke o razlozima zbog kojih su učesnici gubili kilograme, niti o metodama koje su koristili. Zbog toga nije moguće utvrditi koliko je mršavljenje bilo namerno, a koliko je moglo da bude posledica drugih zdravstvenih okolnosti.
Dodatno ograničenje predstavlja i mali broj učesnika koji su uspeli da smršaju i održe nižu telesnu masu, što smanjuje preciznost pojedinih procena.
Važno je i to što su promene težine analizirane pre široke primene savremenih GLP-1 lekova za lečenje gojaznosti. Zbog toga ovo istraživanje ne može da pruži odgovor na pitanje o njihovim dugoročnim koristima i rizicima.
Kako smanjiti težinu, a sačuvati mišiće posle pedesete?
U srednjem i poznijem životnom dobu mršavljenje zahteva pažljiviji pristup. Sa godinama se menja telesni sastav, a očuvanje mišićne mase, snage i pokretljivosti postaje posebno važno.
Zbog toga uspeh ne bi trebalo procenjivati samo prema broju kilograma na vagi. Prebrzo mršavljenje i restriktivne dijete mogu da dovedu do gubitka mišićnog tkiva, što može negativno da utiče na snagu i svakodnevno funkcionisanje.
Dr Kaningem posebno naglašava značaj očuvanja mišića i kostiju, uz redovnu fizičku aktivnost prilagođenu godinama i zdravstvenom stanju.
Stručnjaci savetuju postepene i održive promene, umesto kratkotrajnih dijeta i rigoroznih režima ishrane. Jelovnik bi trebalo da sadrži više povrća, mahunarki i namirnica bogatih vlaknima, uz ribu, orašaste plodove i maslinovo ulje. Istovremeno, preporučuje se ograničavanje dodatih šećera i pržene hrane.
Redovno kretanje takođe ima veliki značaj, čak i kada ne dovodi do vidljivog smanjenja telesne mase. Fizička aktivnost doprinosi očuvanju mišića, pokretljivosti i opšteg metaboličkog zdravlja.
Za osobe koje imaju dijabetes, srčana oboljenja ili druge hronične bolesti, plan mršavljenja trebalo bi uskladiti sa lekarom, posebno ako koriste terapiju koja može da utiče na telesnu masu ili nivo šećera u krvi.
Zdravije navike imaju smisla u svakom životnom dobu
Glavna poruka istraživanja jeste da pedesete godine ne predstavljaju kraj mogućnosti za unapređenje zdravlja. Naprotiv, čak i umereno smanjenje telesne mase ili sprečavanje daljeg gojenja mogu da budu važni koraci u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.
Iako naučnici još ne mogu da tvrde da gubitak pet odsto težine direktno sprečava infarkt ili moždani udar, rezultati pružaju dodatni razlog da se pažnja posveti zdravim navikama.
Postepeno mršavljenje, uravnotežena ishrana, redovno kretanje i očuvanje mišićne mase predstavljaju dugoročnu investiciju u zdravlje. Za pozitivne promene, kako pokazuje ovo istraživanje, nije kasno ni nakon pedesete godine.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)