Ipak, kod mlađih generacija sve ranije se javljaju bolesti koje su se nekada uglavnom dijagnostikovale u poznijim godinama.
Bolesti koje su se nekada uglavnom javljale u starijem životnom dobu danas sve češće pogađaju i mlađe ljude, ukazuju stručnjaci. Pre pola veka, na primer, u Sovjetskom Savezu hipertenzija, srčani udari, dijabetes i rak razvijali su se u dobi od 60-65 godina i više.
Danas, kardiolozi procenjuju da svaki treći Rus stariji od 40 godina pati od hroničnog visokog krvnog pritiska. Najčešći tipovi raka se takođe javljaju mlađe, kao i pojava dijabetesa.
Takođe, mnogi uslovi savremenog života više podstiču ubrzano starenje nego što ga usporavaju. Biolog Aleksej Moskalev ukazuje na glavne faktore koji ubrzavaju starenje, ali i na mehanizme u organizmu koji mogu da doprinesu dugovečnosti.
"Kod starijih generacija navike i način života formirali su se u drugačijim uslovima. Od detinjstva su se usvajale navike u ishrani, spavanju, fizičkoj aktivnosti i slično. Savremena mlada generacija, međutim, ne pridržava se tih pravila. Dovoljno je da pružite ruku i hrane imate koliko god želite. Kalorijska vrednost je visoka, a sadržaj dragocenih materija, poput vlakana, vitamina i minerala, veoma je nizak", objašnjava naučnik.
Na to utiče i smanjena fizička aktivnost: od društvenih mreža i igrica na telefonima teško se odvajamo, a gotovo sve proizvode i usluge možemo da naručimo. Tu su i porast hroničnog stresa i drugi faktori, o kojima će biti reči u nastavku.
"Koliko će živeti nove generacije zavisi i od toga koliko radimo na razvijanju zdravih navika, tehnologijama za produženje života i medicini protiv starenja. Ali, ako se sadašnji trendovi nastave, prognoza za današnje mlade, nažalost, nije ohrabrujuća", smatra profesor.
Pročitajte OVDE kako prepoznate rane simptome demencije.
Šta najviše ubrzava starenje organizma
Preterani unos hrane i gojaznost
Prejedanje, višak kilograma i česta konzumacija ultraprerađene hrane dokazano povećavaju biološku starost i ubrzavaju starenje, naglašava stručnjak.
Zagađen vazduh
Najsitnije čestice koje potiču iz izduvnih gasova vozila, industrijskih procesa, građevinskih radova i drugih izvora, ako ih redovno udišemo, doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti, malignih oboljenja i demencije.
Šta može da uradi svaki pojedinac?
Stručnjaci savetuju da se u domaćinstvu, barem, koriste prečišćivači vazduha, a delimično mogu da pomognu i ovlaživači vazduha: kada je vlažnost odgovarajuća, štetne čestice brže se talože i manje se zadržavaju u vazduhu.
Nedostatak fizičke aktivnosti
Neophodne su i aerobne aktivnosti, poput brzog hodanja, trčanja i plivanja, i vežbe snage sa tegovima, na spravama ili sopstvenom težinom.
Veoma su važne i vežbe za ravnotežu, poput stajanja na jednoj nozi i hodanja na prstima, kao i vežbe istezanja. Dokazano je da sedentarni način života ubrzava starenje.
Poremećaji sna
Nedovoljno spavanje i isprekidan san, kada se osoba tokom noći budi više od dva puta, ubrajaju se među glavne neprijatelje dugovečnosti.
Socijalna izolacija
Druženje i interakcija sa drugim ljudima izuzetno su važni za normalno funkcionisanje mozga. Uticaj usamljenosti na rizik od smrti uporediv je sa uticajem pušenja i gojaznosti, piše Komsomoljska pravda, piše RT Balkan.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)