Promena vremena može da utiče na srce - naučnici pratili više od 114.000 ljudi

Vremenski uslovi mogli bi da pomognu u predviđanju povećanog rizika od srčanog zastoja, i to čak tri dana unapred. Istraživači su proučavali uticaj promena temperature na zdravlje ljudi i identifikovali ono što nazivaju jednim od najvažnijih faktora rizika povezanih sa vremenskim prilikama.

Istraživanje sprovedeno na više od 114.000 ljudi pokazalo je da se sa padom temperature povećava broj vanbolničkih srčanih zastoja, koji često premašuje uobičajeni prosek.

Ovi rezultati mogli bi da doprinesu boljem planiranju rada zdravstvenih službi, ali i da pomognu osobama sa kardiovaskularnim bolestima i njihovim porodicama da se pravovremeno pripreme za periode povećanog rizika, piše Mirror.

Kako vremenska prognoza može da ukaže na zdravstveni rizik

U istraživanju su učestvovali naučnici sa Univerziteta Semmelweis, Tehnološkog i ekonomskog univerziteta u Budimpešti i Nacionalne službe hitne pomoći Mađarske. Njihova studija, objavljena u časopisu Public Health, analizirala je podatke o vanbolničkim srčanim zastojima zabeleženim u periodu od novembra 2018. do decembra 2023. godine.

Istraživači su analizirali dnevne meteorološke podatke, uključujući temperaturu, brzinu vetra, atmosferski pritisak, vlažnost vazduha i kvalitet vazduha.

Rezultati su pokazali da su niže temperature jedan od najvažnijih vremenskih faktora povezanih sa povećanim rizikom od srčanog zastoja. Svaki pad prosečne temperature za jedan stepen Celzijusa bio je povezan sa povećanjem dnevnog broja vanbolničkih srčanih zastoja za 1,4 odsto.

Poređenje godišnjih doba pokazalo je i da se tokom zime događa gotovo 18 odsto više ovakvih slučajeva nego leti.

Istraživači navode da rezultati ukazuju na to da rizik ne predstavljaju samo nagli padovi temperature, već i niske temperature uopšte.

Dodali su da bi posebno značajne mogle da budu i brze promene vremena. Naime, dnevni pad temperature veći od pet stepeni Celzijusa mogao bi da posluži kao signal upozorenja u sistemu za rano otkrivanje rizika.

Jedan od ključnih zaključaka studije jeste da posledice vremenskih promena možda neće biti trenutne. Istraživači su utvrdili da broj vanbolničkih srčanih zastoja može da poraste tek do tri dana nakon promene vremenskih uslova.

To bi moglo da omogući razvoj sistema ranog upozoravanja koji bi nekoliko dana unapred predviđali povećanu potrebu za zdravstvenim uslugama.

Pročitajte OVDE kako pravilno meriti pritisak.

Naučnici razvijaju model za predviđanje srčanih zastoja

Dr Endre Zima, profesor u Centru za srce i krvne sudove Univerziteta Semmelweis i glavni istraživač studije, izjavio je da su naučnici u prethodnom istraživanju proučavali kako ekstremno niske i visoke temperature utiču na učestalost vanbolničkih srčanih zastoja.

„Ovoga puta otišli smo korak dalje i istražili da li se vremenski obrasci mogu iskoristiti za predviđanje perioda u kojima je verovatna pojava većeg broja slučajeva od proseka. Ako se pokaže da je to izvodljivo, službe hitne pomoći i bolnice mogle bi da se pripreme za povećanu potražnju nekoliko dana unapred“, objasnio je Zima.

Istraživači su razvili prediktivni model zasnovan na meteorološkim podacima, koji omogućava procenu očekivanog dnevnog broja vanbolničkih srčanih zastoja.

Dr Ádám Pál-Jakab, lekar na specijalizaciji i doktorand u Centru za srce i krvne sudove Univerziteta Semmelweis, koji je i prvi autor istraživanja, objasnio je da model povezuje meteorološke podatke sa informacijama hitnih medicinskih službi.

"Na taj način moguće je jedan do tri dana unapred predvideti periode u kojima bi broj vanbolničkih srčanih zastoja mogao da premaši uobičajeni prosek. Pritom se ne procenjuje rizik za pojedinca, već očekivani broj takvih slučajeva na nacionalnom nivou", naveo je Pál-Jakab.

Istraživači ističu da bi sledeći korak mogao da bude razvoj sistema za rano upozoravanje zasnovanog na vremenskim prognozama. On bi bolnicama i službama hitne pomoći omogućio da se na vreme pripreme za povećan broj pacijenata.

Takav sistem bi u budućnosti mogao da upozorava i osobe sa kardiovaskularnim bolestima, kao i članove njihovih porodica, na periode povećanog rizika.

Na taj način mogli bi pažljivije da prate moguće upozoravajuće simptome i da pravovremeno potraže lekarsku pomoć.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.