Jedno istraživanje privuklo je veliku pažnju jer je ukazalo na dva takva perioda, sredinu četrdesetih i početak šezdesetih godina. Šta se zapravo zna o ovim promenama i zašto bi četrdesete i šezdesete mogle biti važne za očuvanje zdravlja?

Organizam ne stari kao sat koji ravnomerno otkucava

Dugo se na starenje gledalo kao na postepen proces: godine prolaze, ćelije gube deo svoje funkcije, metabolizam se usporava, a rizik od hroničnih bolesti raste. Međutim, istraživanja sve više ukazuju na to da biološko starenje nije tako jednostavno.

Promena vremena može da utiče na srce - naučnici pratili više od 114.000 ljudi, detalje pročitajte OVDE.

Različiti organi i sistemi ne stare istom brzinom. Neke promene počinju relativno rano, druge postaju izraženije tek u poznijim godinama, dok pojedini biološki procesi mogu prolaziti kroz periode ubrzanih promena, prenosi NIN.

Upravo to pokušavaju da razumeju istraživači koji proučavaju takozvanu molekularnu dinamiku starenja. Umesto da posmatraju samo izgled, fizičku snagu ili pojavu bolesti, oni analiziraju promene u hiljadama molekularnih i mikrobnih pokazatelja koji mogu da otkriju šta se događa unutar organizma.

Šta se događa oko 44. i 60. godine?

Veliku pažnju privukla je studija objavljena u avgustu 2024. godine u časopisu Nature Aging. Istraživači sa Univerziteta Stanford analizirali su biološke uzorke 108 osoba starosti od 25 do 75 godina. Učesnici su praćeni tokom više godina, a naučnici su analizirali različite molekularne pokazatelje, uključujući proteine, metabolite, gene, citokine i mikrobiom.

Prikupljani su uzorci krvi, stolice, kože, usne duplje i nosa, a ukupno je analizirano više od 135.000 različitih molekularnih i mikrobnih pokazatelja.

"Ne menjamo se samo postepeno tokom vremena, postoje i veoma dramatične promene", rekao je Majkl Snajder, profesor genetike na Univerzitetu Stanford i glavni autor istraživanja.

Rezultati su ukazali na to da se veliki broj molekularnih promena ne odvija ravnomerno tokom života, već su istraživači izdvojili dva perioda u kojima su one posebno izražene, oko 44. i 60. godine.

Naočare za sve udaljenosti - rešenje za one koji ne vide jasno ni izbliza ni izdaleka, više detalja pročitajte OVDE.

Četrdesete: Promene u metabolizmu, srcu i mišićima

Prvi period intenzivnijih promena, prema rezultatima studije, izdvojen je oko 44. godine. U ovoj životnoj fazi istraživači su uočili promene u molekulima povezanim sa metabolizmom alkohola, kofeina i masti, ali i sa kardiovaskularnim sistemom, kožom i mišićima.

U početku su naučnici pretpostavili da bi deo promena kod žena mogao biti povezan sa perimenopauzom i menopauzom. Međutim, kada su rezultate analizirali odvojeno prema polu, uočili su slične obrasce i kod muškaraca.

"Menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama koje se primećuju kod žena sredinom četrdesetih, ali verovatno postoje i drugi, značajniji faktori koji utiču na promene kod oba pola", objasnio je Sjaotao Šen, prvi autor studije.

Ova razlika je važna jer pokazuje da promene u četrdesetim ne mogu jednostavno da se pripišu samo hormonskim promenama kod žena. Na njih mogu uticati i drugi biološki, ali i životni faktori.

Šta sa 60? Imunitet i metabolizam dolaze u prvi plan

Drugi period izraženijih promena izdvojen je oko 60. godine. U ovoj fazi istraživači su zabeležili promene u molekulima povezanim sa regulacijom imunskog sistema, metabolizmom ugljenih hidrata i funkcijom bubrega. Promene su se odnosile i na kardiovaskularni sistem, kožu i mišiće.

Ovakvi nalazi zanimljivi su jer se sa godinama menja sposobnost imunskog sistema da odgovori na infekcije, kao i način na koji organizam obrađuje hranljive materije. Menja se i način na koji organizam reguliše glukozu, a bubrežna funkcija može postepeno da opada. Zbog toga šezdesete predstavljaju važan period za praćenje metaboličkog i kardiovaskularnog zdravlja.

Ipak, ove promene ne znače da će svaka osoba u šezdesetoj godini razviti neku od hroničnih bolesti. One ukazuju na biološke procese koji mogu biti povezani sa povećanjem rizika.

Žene posle 50. godine trebalo bi češće da rade ove vežbe - šta pilates donosi organizmu pročitajte OVDE.

Da li zaista postoje dve prekretnice u starenju?

Rezultate ove studije ne treba tumačiti kao dokaz da svi ljudi prolaze kroz dva talasa starenja, tačno oko 44. i 60. godine. Studija je obuhvatila 108 učesnika, koji su u proseku praćeni 1,7 godina, što nije dovoljno da se pouzdano utvrdi kako se molekularne promene razvijaju tokom više decenija.

Dodatnu neizvesnost unela je urednička napomena časopisa Nature Aging od 15. jula ove godine, u kojoj je navedeno da je pouzdanost pojedinih statističkih analiza iz rada dovedena u pitanje. Majkl Snajder je i sam priznao da su kritike tih metoda opravdane i da je u tom delu napravljena greška, ali smatra da osnovna ideja o nelinearnom starenju i dalje ima naučnu osnovu.

Zato 44. i 60. godinu za sada treba posmatrati kao zanimljive istraživačke naznake, a ne kao univerzalne biološke prekretnice.

Šta onda možemo da uradimo za zdravije starenje?

Bez obzira na to da li će se teorija o dva posebna perioda intenzivnijih molekularnih promena potvrditi, jedna poruka ostaje važna: zdravlje ne bi trebalo posmatrati kao nešto o čemu se brine tek kada se pojave simptomi.

"Veliki sam zagovornik toga da pokušamo da prilagodimo životne navike dok smo još zdravi", poručio je Snajder.

Fizička aktivnost, očuvanje mišićne mase, kvalitetna ishrana, dovoljno sna, izbegavanje pušenja i prekomernog alkohola, kao i redovne preventivne kontrole, imaju značaj tokom celog života. Ne postoji jedna magična godina u kojoj treba početi sa brigom o organizmu, niti univerzalni rok do kojeg je moguće sprečiti posledice starenja.

Cilj dugovečnosti nije samo dodavanje godina životu, već očuvanje snage, pokretljivosti, mentalnih sposobnosti i samostalnosti što je duže moguće.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Ekspo