Dobra vest je da nekoliko jednostavnih navika može znatno da pomogne.
Kada je napolju hladno, telo se prvenstveno trudi da sačuva toplotu. Krvni sudovi blizu površine kože zato se sužavaju kako bi se smanjio gubitak toplote. Ipak, koža lica ne sme previše da se ohladi, pa se krvni sudovi povremeno ponovo šire i dovode toplu krv. Upravo zbog toga obrazi i nos dobijaju prepoznatljivu crvenu boju.
Mnogi primećuju da crvenilo postaje još izraženije kada iz hladnoće uđu u zagrejanu prostoriju. I za to postoji logično objašnjenje. Koža lica ostaje hladna još nekoliko minuta, a telo tada naglo širi krvne sudove kako bi je zagrejalo. Kod većine ljudi crvenilo se brzo povlači, ali kod osetljive kože može da traje znatno duže.
Vetar i suv vazduh oštećuju kožu
Hladnoća retko deluje sama. Ledeni vetar uklanja prirodne masnoće sa lica koje štite kožu, a posledica je iritacija koju dermatolozi nazivaju opekotinom od vetra. Koža tada postaje crvena, zategnuta i pecka.
Problem se ne završava izlaskom napolje. Grejanje u zatvorenim prostorijama isušuje vazduh, pa koža gubi vlagu i u kući i van nje. Kada je zaštitna barijera oslabljena, koža burnije reaguje na svaku promenu temperature, što stvara začarani krug.
Posebno su pogođene osobe koje imaju rozaceu, hronično kožno oboljenje koje se ispoljava crvenilom središnjeg dela lica, vidljivim kapilarima, a ponekad i bubuljicama.
Američko udruženje National Rosacea Society sprovelo je anketu među 683 osobe koje imaju ovo oboljenje. Čak 80 odsto ispitanika iz područja sa oštrim zimama izjavilo je da im boravak napolju tokom hladnog vremena pogoršava simptome. Vetar se pokazao kao najčešći sezonski okidač: navelo ga je 88 odsto ispitanika, uključujući i one koji žive u područjima sa blažom klimom.
Šta zaista pomaže?
Prvi korak je zaštita lica od vetra. Šal ili kapa koji prekrivaju obraze i bradu jednostavna su, ali efikasna zaštita. Prilikom izbora šala prednost dajte mekanim materijalima koji ne iritiraju kožu.
Dermatolozi tokom zime savetuju upotrebu bogatijih hidratantnih krema, po mogućnosti sa sastojcima poput ceramida ili skvalana, koji pomažu u obnavljanju zaštitne barijere kože. Nanesite je pre izlaska iz kuće, a birajte proizvode bez parfema, jer mirisi i agresivni sastojci mogu dodatno da iritiraju kožu.
Krema sa zaštitnim faktorom potrebna je i zimi. National Rosacea Society preporučuje mineralne kreme sa cink-oksidom ili titanijum-dioksidom i zaštitnim faktorom od najmanje 30.
Pomaže i oblačenje u slojevima, jer odeću lako možete da skinete čim uđete u toplu prostoriju i tako ublažite naglu promenu temperature. Nakon šetnje po hladnoći poželjno je odupreti se iskušenju da se istuširate ili okupate veoma toplom vodom. Mlaка voda mnogo više prija koži.
Na crvenilo utiče i ono što unosimo u organizam. Vrući napici, ljuta hrana i alkohol, uključujući omiljeno zimsko kuvano vino, česti su okidači crvenila. Zato je čaj ili kafu bolje ostaviti da se malo ohlade pre nego što ih popijete.
Pročitajte OVDE zašto vam lice izgleda umorno, a podočnjaci ne prolaze, naučnici objašnjavaju šta može biti uzrok.
Kada treba da se javite lekaru?
Povremeno crvenilo nakon boravka na hladnoći uglavnom je bezazleno. Ipak, ako ne prolazi satima, ako se na licu pojave vidljivi kapilari, bubuljice ili otok, ili ako vas oči peku i suze, trebalo bi da se obratite dermatologu.
Rozacea ne može u potpunosti da se izleči, ali se odgovarajućom terapijom njeni simptomi mogu dobro kontrolisati, piše tportal.
Oprez je potreban i tokom veoma niskih temperatura. Ako koža najpre pocrveni, a zatim pobeli ili posivi i postane bolna, to može biti znak promrzlina. U tom slučaju potrebno je što pre ući u toplu prostoriju i postepeno zagrevati kožu.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)