Danas, gotovo tri decenije kasnije, ima 92 godine i godišnje prelazi hiljade kilometara.
Njegova neobična životna priča pokazuje kako hobi otkriven tek u penziji može postati važan deo svakodnevnog života.
U penziju je otišao sa 65 godina, a onda je sve počelo
Plamer živi u kanadskom gradu Vaterlou, u provinciji Ontario. Kada je prestao da radi, njegova sestra već je bila članica lokalnog biciklističkog kluba namenjenog starijim osobama.
Posle 22 godine vratio se dedi, a onda je čuo rečenicu zbog koje su mu krenule suze, više o tome pročitajte OVDE.
Odlučio je da joj se pridruži i ubrzo postao jedan od najmlađih članova.
Danas je situacija potpuno drugačija. Sa 92 godine najstariji je član kluba, ali i dalje redovno vozi bicikl.
Prema njegovoj ispovesti za britanski Gardijan (The Guardian), tokom 2026. godine već je prešao 4.270 kilometara u trenutku razgovora sa novinarkom, a godišnji cilj mu je oko 5.000 kilometara.
Iako je sa godinama smanjio brzinu i dužinu vožnji, od biciklizma nije odustao.
Nekada nije mogao ni da hoda, ali je ponovo seo na bicikl
Plamerova priča posebno je zanimljiva zbog zdravstvenih poteškoća sa kojima se suočio u poznim osamdesetim godinama.
Oboleo je od reumatske polimijalgije, zapaljenskog oboljenja koje može izazvati bolove i ukočenost mišića.
U jednom periodu nije mogao da hoda i koristio je invalidska kolica.
Ipak, poželeo je da proveri može li ponovo da vozi bicikl.
Uspeo je da se vrati svojoj omiljenoj aktivnosti, iako mu hodanje i danas predstavlja određene poteškoće.
Tokom odmora ponekad ne može da prati tempo supruge i prijatelja, ali mu vožnja bicikla pruža osećaj slobode.
Preživeo je i ozbiljnu saobraćajnu nesreću
Tokom godina Plamer je doživeo više padova sa bicikla.
Jednom prilikom sudario se sa automobilom koji je prošao kroz crveno svetlo. U toj nesreći zadobio je posekotine i modrice.
Imao je i ozbiljan pad tokom kojeg je glavom udario o kolovoz, polomio kacigu i izgubio svest.
Prema njegovom sećanju na ono što su mu drugi kasnije ispričali, kada se osvestio, odmah je potrčao prema biciklu.
Uprkos takvim iskustvima, nastavio je da vozi, ali je svestan rizika koje donose godine.
Zbog straha od povreda prestao je da skija kada je napunio 90 godina.
Bicikl drži pored kreveta
Jedan od najneobičnijih detalja njegove ispovesti jeste mesto na kojem čuva bicikl.
Pre nekoliko godina preselio se u stan u višespratnici, a svoj bicikl marke Kanondejl (Cannondale) drži na posebnom nosaču pored kreveta.
Za njega bicikl nije samo prevozno sredstvo, već predmet za koji je emotivno vezan.
Ponekad mu se čak obrati kada se probudi tokom noći.
Biciklizam mu omogućava i da istražuje okolinu. Obišao je veliki broj ulica u široj oblasti u kojoj živi, a ponekad bicikl unosi u autobus kako bi stigao do novih mesta za vožnju.
Život mu nije uvek bio jednostavan
Plamer je rođen 1934. godine i odrastao je u porodici skromnih materijalnih mogućnosti.
Njegov otac radio je u fabrici gume, dok je majka brinula o domaćinstvu i povremeno radila kao konobarica i prodavačica.
Tokom života bavio se različitim poslovima u građevinskoj oblasti, a jedno vreme bio je i samohrani otac tri ćerke.
Kasnije je radio na projektima izgradnje i renoviranja škola.
Posao je bio stresan, a kada je jedan njegov kolega doživeo srčani udar, odlučio je da promeni karijeru.
Sa 50 godina postao je građevinski inspektor u lokalnoj upravi i taj posao obavljao sve do penzionisanja.
Sa 92 godine i dalje ima planove
Kada je počeo da vozi bicikl, Plamer je mogao da održava brzinu od oko 25 kilometara na sat.
Danas se uglavnom kreće brzinom između 15 i 20 kilometara na sat, a svoje ciljeve prilagodio je godinama.
Ipak, želja da istražuje nova mesta nije nestala.
Njegova priča nije samo priča o fizičkoj aktivnosti, već i o tome koliko važnu ulogu interesovanja mogu imati nakon završetka radnog veka.
Za Plamera odlazak u penziju nije značio kraj aktivnog života, već početak jedne sasvim nove strasti.
I gotovo tri decenije kasnije, bicikl je ostao njegov verni saputnik.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Komentari (0)