Zime su tamo duge i hladne, pa se kontroli vlage posvećuje posebna pažnja. Jednostavan trik pomaže da se veš osuši brže, a da se stan pritom ne napuni vlagom.

Pročitajte OVDE kako da pečeno meso uz malo truda bude meko, a korica hrskava. 

Kad temperature padnu ispod nule, a kiša, sneg i magla postanu svakodnevica, terasa više nije praktična. Stalci sa mokrim vešom zato se sele u dnevne sobe, spavaće sobe i hodnike, gde odeća nekad ostaje vlažna i po nekoliko dana. Ta navika ozbiljno utiče na kvalitet vazduha u stanu, piše Krstarica.

Mokra odeća polako otpušta vodu u prostoriju, a kad nema dovoljno provetravanja, relativna vlažnost raste. Posledice svi znamo: zamagljeni prozori, kondenzacija na hladnim zidovima, neprijatan miris i, u najgorem slučaju, buđ.

Kako Norvežani provetravaju dok se veš suši

Nije u pitanju skup uređaj, ni poseban deterdžent, ni neobičan raspored odeće. Suština je da vlaga koju mokar veš otpušta mora negde da ode. Zato u Skandinaviji važi pravilo: kratko, intenzivno provetravanje umesto prozora koji je stalno odškrinut. Otvorite prozor širom na nekoliko minuta i pustite da se vazduh brzo zameni.

Na prvu loptu ovo zvuči nelogično. Zašto usred zime otvarati prozor, kad želite da sačuvate toplotu? Odgovor leži u osobinama hladnog vazduha. Vazduh spolja, naročito kad je napolju mraz, često nosi manje vodene pare od toplog vazduha u stanu.

Kad uđe u sobu i zagreje se, njegova relativna vlažnost opada, pa može da upije dodatnu vlagu koja isparava iz odeće. Koliko će ovo pomoći ipak zavisi od spoljašnjih uslova, temperature i ventilacije u stanu, i postupak ne uklanja svu vlagu sam od sebe.

Zašto nije dobro da prozor stalno bude na kip

Prozor na kip satima hladi zidove i površine oko okvira. Na tim ohlađenim površinama vlaga iz toplog vazduha lakše se kondenzuje, pa se taloži umesto da ode napolje.

Bolje je otvoriti prozor širom na pet do deset minuta, kad vreme i kvalitet spoljašnjeg vazduha to dozvoljavaju. Ako možete da napravite kratku promaju, vazduh se menja još brže. Zatim zatvorite prozor, pustite da se soba ponovo zagreje, a veš se suši dalje. Ponovite to nekoliko puta tokom dana, naročito kad se na staklima pojavi kondenzacija.

Veš se brže suši kad ima dovoljno mesta

Na jedan stalak često trpamo majice, pantalone, peškire i posteljinu, pa se komadi međusobno dodiruju. Baš to usporava sušenje. Da bi voda iz tkanine lakše isparavala, vazduh mora da kruži oko odeće. Zato:

  • Ostavite razmak između komada odeće.
  • Deblje peškire i dukserice rasporedite tako da ih vazduh što više obuhvati.
  • Košulje i majice sušite na ofingerima kad god možete.
  • Ne stavljajte stalak odmah uz hladan spoljašnji zid.
  • Ne prekrivajte radijatore mokrom odećom.

Mnogo pomaže i da veš pre sušenja bude dobro centrifugiran, u skladu sa oznakama na etiketi. Što manje vode ostane u odeći posle pranja, to manje vlage završi u vazduhu sobe.

Gde je najbolje da sušite veš u stanu

Kako sušiti veš zimi zavisi i od prostorije koju izaberete. Najbolje je mesto sa dobrom ventilacijom, gde možete redovno da provetravate i pratite vlažnost vazduha.

U stanovima sa vešernicom ili kupatilom koje ima dobar ventilacioni sistem, sušenje je mnogo jednostavnije. Ako takvu prostoriju nemate, birajte sobu koju možete redovno da provetravate, sa dovoljno mesta između odeće i nameštaja.

Spavaća soba nije dobar izbor, pogotovo ako u njoj noću spava više ljudi, a ventilacija je slaba. Klonite se i hladnih zidova, prostora iza velikih ormara i uglova gde vazduh slabo kruži. Tamo se vlaga lakše zadržava i pogoduje nastanku buđi.

Kako da proverite koliko je vazduh vlažan

Ako zimi često sušite veš u stanu, kupite hidrometar. On meri relativnu vlažnost i pokazuje da li je vazduh previše vlažan čak i kad na prozorima nema vidljive kondenzacije. Za većinu stanova razuman cilj tokom hladnih meseci je otprilike između 30 i 50 odsto. Ako vlažnost često pređe 60 odsto, posebno u hladnim sobama, popravite ventilaciju i proverite da li imate problem sa kondenzacijom.

Gde provetravanje nije dovoljno, odvlaživač vazduha izvlači deo vodene pare i skuplja je u posebnu posudu, pa se odeća suši bez viška vlage u sobi. Ventilator je sasvim druga priča. On ubrzava isparavanje sa odeće, ali sam ne izbacuje vlagu iz stana.

Ne zatvarajte stan potpuno čim stigne zima

Odeća koja dugo ostaje vlažna dobija ustajao miris, što se najviše oseti kod debelih peškira, trenerki i posteljine. Dugo povećana vlažnost pogoduje buđi i grinjama, a osobe sa alergijama, astmom ili drugim tegobama sa disanjem posebno su osetljive na loš vazduh.

Kad zahladni, dosta nas potpuno prestane da otvara prozore, u uverenju da tako čuvamo toplotu i smanjujemo račun za grejanje. Ali vlaga u zatvorenom nastaje svakog dana, ne samo od veša već i od kuvanja, tuširanja i disanja. Bez ventilacije ona se polako gomila.

Najkorisnija lekcija sa severa pokazuje kako sušiti veš zimi bez preteranog nakupljanja vlage u stanu: dom ne treba potpuno zatvoriti, već pametno upravljati vlagom. Kratko provetravanje, dobro centrifugiran veš, razmaknuta odeća i kontrola vlažnosti znatno olakšavaju sušenje.

Najbolje od svega, za početak nisu potrebni skupi uređaji ni velike promene u domaćinstvu. Nekad je dovoljno promeniti par svakodnevnih navika, pa da se odeća suši brže, a prozori i zidovi ostanu suvlji.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Expo