Među najčešćim izborima su TA peći, norveški radijatori i inverter klime, ali razlike u njihovoj potrošnji mogu biti značajne.
Iako sva tri uređaja koriste električnu energiju, ne rade na isti način. Zbog toga se razlikuju i troškovi grejanja, naročito kada se koriste svakodnevno.
Inverter klima često troši najmanje struje
Za razliku od klasičnih električnih grejalica, inverter klima ne proizvodi toplotu samo zagrevanjem električnog grejača. Ona prenosi toplotu iz spoljašnjeg vazduha u prostoriju.
Veš mašina jako lupa tokom centrifuge - proverite ove stvari pre nego što pozovete majstora, više o tome pročitajte OVDE.
Zahvaljujući takvom načinu rada, može da obezbedi nekoliko puta više toplotne energije od količine električne energije koju potroši.
Na primer, klima koja u određenim uslovima ostvaruje koeficijent efikasnosti tri može za jedan potrošeni kilovat-sat struje da obezbedi približno tri kilovat-sata toplote.
Led u zamrzivaču povećava potrošnju struje - jedan trik sa namirnicom iz kuhinje može da pomogne, više o tome pročitajte OVDE.
To je razlog zbog kojeg inverter klima često predstavlja najekonomičniji izbor za redovno grejanje na struju.
Ipak, njena efikasnost zavisi od spoljašnje temperature, kvaliteta uređaja, izolacije stana i pravilnog izbora kapaciteta.
Kada su spoljašnje temperature veoma niske, potrošnja može porasti.
TA peć može biti isplativa uz jeftiniju struju
Termoakumulacione peći funkcionišu tako što tokom zagrevanja skladište toplotu, a zatim je postepeno oslobađaju u prostoriju.
Njihova najveća prednost dolazi do izražaja u domaćinstvima sa dvotarifnim brojilom.
Ako se TA peć pretežno puni tokom niže tarife, troškovi mogu biti manji nego kada bi se ista količina električne energije trošila po višoj tarifi.
Međutim, to ne znači da TA peć proizvodi više toplote od potrošene električne energije.
Njena isplativost zasniva se prvenstveno na mogućnosti korišćenja povoljnije tarife i skladištenja toplote.
Treba imati u vidu i da intenzivno korišćenje TA peći može povećati ukupnu mesečnu potrošnju i uticati na obračun električne energije po potrošačkim zonama.
Da li norveški radijatori zaista štede struju?
Norveški radijatori često se predstavljaju kao ekonomičan način zagrevanja prostorija.
Njihove prednosti mogu biti jednostavno korišćenje, precizno podešavanje temperature i mogućnost da zagrevaju samo prostoriju u kojoj boravimo.
Ipak, važno je razumeti da norveški radijator spada u uređaje koji električnu energiju direktno pretvaraju u toplotu.
To znači da jedan potrošeni kilovat-sat električne energije daje približno jedan kilovat-sat toplote.
Zbog toga norveški radijator nije sam po sebi nekoliko puta efikasniji od drugih klasičnih električnih grejalica.
Ušteda može nastati zahvaljujući dobrom termostatu, pravilnom podešavanju i kraćem vremenu rada, ali ne zbog nekog posebnog načina stvaranja toplote.
Kolika je razlika u potrošnji?
Zamislimo da je za zagrevanje prostorije potrebno 12 kilovat-sati toplote dnevno.
Norveškom radijatoru bilo bi potrebno približno 12 kilovat-sati električne energije.
TA peći takođe bi bilo potrebno približno toliko struje, uz moguće dodatne gubitke tokom skladištenja i oslobađanja toplote.
Inverter klima koja radi sa prosečnim koeficijentom efikasnosti tri mogla bi istu količinu toplote da obezbedi uz približno četiri kilovat-sata električne energije.
Ovaj primer je pojednostavljen i služi za poređenje načina rada uređaja. Stvarna potrošnja zavisi od brojnih faktora, a kod TA peći konačan trošak zavisi i od tarife tokom punjenja.
Šta se najviše isplati za manji stan?
Za svakodnevno zagrevanje stana inverter klima često je povoljniji izbor kada se posmatra potrošnja električne energije.
Njena dodatna prednost je što se tokom leta može koristiti i za hlađenje.
Norveški radijator može biti praktičan kada je potrebno povremeno zagrejati jednu prostoriju, naročito ako postavljanje spoljašnje jedinice klime nije moguće.
TA peć može ostati dobar izbor za domaćinstva koja već imaju takav uređaj, dvotarifno brojilo i mogućnost da većinu toplote akumuliraju tokom niže tarife.
Zato najjeftiniji uređaj prilikom kupovine ne mora biti i najjeftiniji tokom višegodišnjeg korišćenja.
Izolacija stana može napraviti veliku razliku
Bez obzira na izabrani uređaj, potrošnja električne energije zavisi i od toga koliko brzo prostorija gubi toplotu.
Loša stolarija, nedovoljna izolacija i promaja mogu povećati potrebu za grejanjem.
U takvim uslovima svaki uređaj mora duže ili intenzivnije da radi kako bi održao željenu temperaturu.
Zato pre kupovine nove grejalice ili radijatora treba proveriti i stanje prozora, vrata i izolacije.
Koji način grejanja izabrati?
Ako je glavni cilj što manja potrošnja struje tokom redovnog grejanja, kvalitetna i pravilno dimenzionisana inverter klima često ima prednost.
TA peć može biti konkurentna po trošku kada koristi nižu tarifu, dok norveški radijator može biti praktično rešenje za povremeno zagrevanje manjih prostorija.
Konačan izbor zavisi od veličine stana, izolacije, načina korišćenja prostorija, raspoloživog budžeta i tarife električne energije.
Zbog toga pre kupovine treba uporediti ne samo cenu uređaja već i očekivanu potrošnju tokom cele grejne sezone.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)