Konzumiranje fermentisane hrane poput kiselog kupusa i kiselih krastavaca, može da pomogne u očuvanju zdravlja creva zbog unosa dobrih bakterija.
Šta su fermentisane namirnice?
Dr Gail Cresci iz Cleveland Clinic, koja proučava crevne bakterije, objašnjava koje fermentisane namirnice vredi probati i kako one mogu da utiču na zdravlje. Tokom procesa fermentacije, bakterije i kvasci razlažu šećere i skrob u hrani.
- Ovaj proces stvara probiotike, odnosno dobre mikrobe, i korisne metabolite koji pomažu varenju i opštem zdravlju creva. Pored toga što menja nutritivni profil hrane, fermentacija može uticati na njen ukus i teksturu - objašnjava dr Gail Cresci.
Prednosti fermentisane hrane
Fermentisana hrana može da utiče na zdravlje tako što:
Razlaže složene ugljene hidrate koje unosite
Bori se protiv loših bakterija u crevima
Obezbeđuje važne vitamine, poput vitamina B12 i K
Održava ravnotežu crevne mikrobiote
Obnavlja zdravlje creva nakon uzimanja antibiotika.
- Sićušne bakterije u našim crevima deluju na celo telo. Istraživanja pokazuju da manje raznolika crevna mikrobiota ima veze sa hroničnim stanjima, kao što su gojaznost, bolesti srca, astma i inflamatorne bolesti creva - navodi dr Cresci.
Najbolje fermentisane namirnice
Dr Cresci savetuje da u svoju ishranu uvrstite sledeće namirnice korisne za zdravlje creva kako biste ostvarili optimalne rezultate:
Kefir: Ovaj fermentisani mlečni napitak pravi se pomoću kefirnih zrnaca (kombinacije bakterija i kvasaca). Krajnji rezultat je blago gaziran, kiselkast napitak, ređi od jogurta. Kefir je napitak od fermentisanog mleka koji se smatra jednim od najmoćnijih prirodnih probiotika zbog bogatstva korisnih mikroorganizama koje sadrži. Kao i druga hrana koja sadrži dobre bakterije ili probiotike, kao i postbiotike (nusproizvode bakterija), kefir poboljšava zdravlje creva i pruža niz drugih zdravstvenih prednosti
Kiseli krastavci: Kiseli krastavci su u našoj kulturi zimska namirnica, poznatija kao turšija. Ključni sastojak kiselih krastavčića je sirće, a njegova uloga u kontroli šećera u krvi potvrđena je brojnim istraživanjima. Pokazano je da redovno konzumiranje manjih količina sirćeta tokom obroka može da pomogne u snižavanju vrednosti A1C, pokazatelja prosečnog nivoa glukoze u krvi tokom prethodnih nekoliko meseci. U praksi to znači da osobe sa dijabetesom, koje povremeno uključuju kiseli krastavac u obrok, mogu lakše da održe stabilan nivo šećera.
Kiseli kupus: Potražite nepasterizovane, žive verzije ovog tradicionalnog istočnoevropskog specijaliteta u rashladnim vitrinama, ili pripremite sopstvene domaće zalihe. Sadrži visok nivo vitamina C i K, uz brojne minerale među kojima prednjači kalijum. Svi ovi sastojci pomažu u regulaciji krvnog pritiska. Međutim, proces fermentacije ne može se obaviti bez soli (natrijuma), često u velikim količinama što može da utiče na nivo krvnog pritiska.
Jogurt: Jogurt nastaje fermentacijom mleka (ili biljne alternative, poput bademovog mleka) uz dodatak starter kultura bakterija. Pojedine komercijalne vrste sadrže i dodatne probiotske bakterije. Istraživanja sa pokazala da jogurt, koji sadrži žive sojeve bakterija, štiti od mnogih vrsta bolesti, a mogao bi i da smanji i rizik od kolorektalnog karcinoma.
Miso: Miso se obično koristi u japanskoj kuhinji. Pravi se fermentacijom soje, soli i gljivice koji (koja mu daje bogat umami ukus). Najčešće je u obliku paste i odličan je dodatak receptima poput soseva, marinada i supa.
Kako uvrstiti više fermentisane hrane u ishranu
Ukoliko želite da dodate namirnice poput kiselih krastavaca i kefira u svakodnevne obroke, dr Cresci preporučuje:
Krenite postepeno. Nema potrebe za preterivanjem. Počnite uvođenjem jedne do dve vrste fermentisane hrane u obroke.
Kombinujte sa hranom bogatom vlaknima. Za zdravu ravnotežu crevnih bakterija potrebno je dovoljno rastvorljivih vlakana iz namirnica poput pasulja/mahunarki, ovsa i pomorandži.
- Nerastvorljiva vlakna, prisutna u mnogim integralnim žitaricama, takođe su dobra za naš organizam. Međutim, ona se ne fermentišu lako, pa ne doprinose mnogo razvoju mikrobne raznolikosti u crevima - naglašava dr Cresci, piše Telegraf.
Promenite doručak: Umesto činije pahuljica ili peciva, započnite dan fermentisanom hranom poput jogurta (obogaćenog granolom i bobičastim voćem) ili kefira (kao dodatka smutiju).
Ne morate menjati cele obroke. Pronađite male načine da ubacite fermentisanu hranu - dodajte krastavčiće u burger ili kefor u činije sa žitaricama.
Čitajte deklaracije: Uverite se da je proizvod zaista fermentisan, a ne samo ukiseljen sirćetom. Obratite pažnju i na visok udeo natrijuma i dodatih šećera.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)