Mitrovdan je jedan od velikih praznika u srpskom narodnom kalendaru, a uz njega se vezuju brojni običaji i verovanja koja su se prenosila sa generacije na generaciju. Dok su neka i danas dobro poznata, postoji i jedan gotovo zaboravljen običaj iz Šumadije koji posebno privlači pažnju: domaćini su u svaki ugao sobe stavljali po jedan kamenčić, verujući da će tako zaštititi kuću od miševa tokom zime.

Ovaj neobičan običaj pokazuje koliko su naši preci nastojali da se pripreme za hladne mesece i zaštite dom, hranu i zalihe koje su čuvali za zimu.

Zašto su na Mitrovdan stavljali kamenčiće u uglove sobe?

Prema starom narodnom verovanju iz Šumadije, na Mitrovdan je trebalo staviti po jedan belutak, odnosno zaobljeni kamenčić, u svaki ugao prostorije, piše RTS.

Verovalo se da će kamenčići sprečiti miševe da se nastane u kući i naprave štetu tokom zime.

Razlog za ovaj običaj bio je jednostavan. Sa dolaskom hladnijih dana, miševi i drugi glodari tražili su toplije mesto za sklonište, pa su često ulazili u kuće, podrume i ostave u kojima se čuvala hrana.

U vreme kada nije bilo savremenih sredstava za zaštitu od štetočina, ljudi su se oslanjali na različite običaje, verovanja i praktična rešenja. Belutak je u ovom slučaju imao simboličnu zaštitnu ulogu.

Naravno, reč je o narodnom verovanju, a ne o postupku koji zaista može da spreči ulazak glodara u dom.

Mitrovdan je označavao početak zime

U tradicionalnom narodnom kalendaru Mitrovdan je imao posebno mesto jer se smatrao granicom između toplijeg i hladnijeg dela godine.

Do ovog praznika, prema običajima, trebalo je završiti veće poljoprivredne radove, skloniti stoku i pripremiti kuću, ostave i zimnicu za predstojeće hladne mesece.

U narodu je ostala poznata izreka:

„Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak.“

Ona simbolično označava završetak perioda kada su ljudi mogli duže da borave na otvorenom i početak vremena kada su se aktivnosti prilagođavale zimi.

Mitrovdan je zato bio mnogo više od praznika – predstavljao je važnu prekretnicu u životu seoskih domaćinstava.

Zašto se verovalo da svi moraju da budu kod kuće?

Uz Mitrovdan se vezivalo i verovanje da bi svi članovi porodice trebalo da praznik dočekaju u svom domu.

Prema narodnom predanju, nije bilo dobro da neko uoči Mitrovdana prespava van kuće. Verovalo se da bi takva osoba tokom naredne godine mogla često da noći kod drugih ljudi.

Ovakva verovanja bila su deo tradicije u kojoj su dom, porodica i zajedništvo imali posebno značenje.

Praznik je bio prilika da se porodica okupi, da se završe pripreme za zimu i da se u miru dočeka hladniji period godine.

Kakvu zimu najavljuje vreme na Mitrovdan?

U narodu su postojala i brojna vremenska verovanja povezana sa ovim praznikom.

Prema jednom od njih, hladan, maglovit i oblačan Mitrovdan nije nužno značio da će predstojeća zima biti oštra. U pojedinim krajevima verovalo se da takvo vreme može da najavi blažu zimu.

Ipak, narodna meteorološka verovanja razlikovala su se od područja do područja. Ona su nastajala na osnovu dugogodišnjeg posmatranja prirode, ali nisu pouzdan način za predviđanje vremenskih prilika.

Običaji koji čuvaju sećanje na život naših predaka

Kamenčići u uglovima sobe samo su jedan od primera kako su ljudi nekada pokušavali da zaštite svoje domove i pripreme se za zimu.

Danas se ovakvi običaji uglavnom pominju kao deo narodnog nasleđa, ali nam istovremeno otkrivaju kako su naši preci živeli, šta ih je brinulo i koliko su pažnje posvećivali domu i porodici.

Iako se običaj sa belucima u Šumadiji danas retko pominje, priča o njemu ostaje zanimljiv podsetnik na tradiciju koja se nekada prenosila sa kolena na koleno.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

expo