Upravo je jedna anketa sprovedena pre nekoliko meseci na Fejsbuk stranici portala "Dnevno" otvorila niz iskrenih i emotivnih ispovesti penzionera o životu nakon odlaska u penziju.

Dok su pojedini učesnici ankete govorili o podršci koju dobijaju od svoje dece, drugi su priznali da se suočavaju sa finansijskim problemima, usamljenošću i narušenim porodičnim odnosima.

Terezika je navela da joj deca pomažu više nego što bi trebalo.

"Pomažu mi i više nego što bi trebalo, iako bi mogli da žive i skromnije. Zahvalna sam na dobroj deci, snaji, zetovima i unucima."

Jadranka smatra da pomoć ne bi trebalo da zavisi od porodice, već od države.

"Deca nemaju ni za sebe. Pomoć bi trebalo da dolazi od sistema jer su penzioneri pošteno radili i zaradili svoje penzije."

Slično razmišlja i Dušanka, koja ukazuje na težak položaj mlađih generacija.

"Nemaju ni deca dovoljno za sebe jer imaju svoju decu. Mnogo nas ima da moramo da izdržavamo svoju decu. Završili su fakultet i nemaju tu sreću da rade. Štaviše, još ih ucenjuju. Ono, ah, ovi sa fakultetom. Radili bi rado, ali nemaju gde, osim u pekari. Nisu svi za to."

Mnogi roditelji ne traže pomoć

Vlado smatra da roditelji često izbegavaju da traže pomoć od svoje dece.

"Pomoć roditelji uglavnom ne traže, najčešće im doplaćuju domove za stare jer su strašno poskupeli, posebno za nepokretne. To je strašno."

Sa druge strane, Zdenka kaže da joj pomoć nije potrebna zahvaljujući pristojnoj penziji.

"Meni finansijska pomoć od dece nije potrebna jer imam solidnu penziju nakon 40 godina staža i nešto od supruga, tako da mogu i nešto da uštedim."

Lina je podelila svoje iskustvo iz vremena kada je ona pomagala roditeljima.

"Ja sam svojoj majci, dok je bila živa, plaćala račune i hranu. Ona je svoju malu penziju imala za džeparac."

"Ne znaju ni da li sam živa"

Među brojnim komentarima posebno se izdvojila kratka poruka penzionerke Mirjane.

Pre nje, Marija je napisala:

"Bude li se čekalo na pomoć dece, mnogi će roditelji, kada ostare, umreti od gladi. To više nisu ona deca kakvi smo mi bili svojim roditeljima."

Na to se nadovezala Mirjana sa svega nekoliko reči:

"Ne znaju ni da li sam živa."

Njena poruka izazvala je veliki broj reakcija i komentara korisnika društvenih mreža.

Dužnost i zahvalnost

Ipak, bilo je i onih koji smatraju da porodica i dalje funkcioniše kao oslonac.

Martina kaže da pomoć ide u oba smera.

"Pomažu deca roditeljima i roditelji deci koliko mogu. Niti su penzije visoke, a ni plate. Troškovi života veliki su i jednima i drugima."

Mare smatra da je pomoć roditeljima pitanje poštovanja i zahvalnosti.

"Pošalju upute za preglede, odvezu roditelje kod lekara, u kući pomognu kada je potrebno i tako će do smrti roditelja. Ako imaju poštovanje prema roditelju, to im je dužnost i zahvalnost."

Branka ističe da sve zavisi od odnosa u porodici.

"Deca pomažu i to je lepo od njih, mada pomaganje isključivo zavisi od toga kakvi su odnosi u porodici. Na kraju krajeva, porodica je stub našeg društva i porodične odnose treba negovati i ceniti."

Na kraju, Katica je ukazala na problem niskih penzija.

"Zar to nije sramotno da deca moraju da pomažu roditeljima? Tolike godine radili za mizernu penziju. Deca imaju svoju porodicu i svoje kredite, školuju decu, davanja su velika. Hvala Bogu pa nema potrebe, ali penzije su sramotno male."

Iako su iskustva različita, odgovori učesnika ankete pokazali su da pitanje finansijske sigurnosti u starosti ostaje jedna od najosetljivijih tema za veliki broj penzionera u regionu

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

ekspo