Ono što je pre dvadesetak godina počelo kao ekspedicija Nacionalne geografije (National Geographic) koju je predvodio Den Bjutner, da tragom vitalnih stogodišnjaka na Sardiniji otkrije tajne dugovečnosti, evoluiralo je u otkriće pet geografskih oblasti, pet jedinstvenih zajednica širom sveta u kojima ljudi uobičajeno žive duže od 100 godina, sa nižim stopama hroničnih bolesti.

Od tada ova mesta nazvana Plave zone dugovečnosti predstavljaju antropološki koncept koji opisuje karakteristike i okruženje najzdravijih i najdugovečnijih ljudi na svetu.

Privilegiju da žive u Plavoj zoni, kako se pokazalo, pored Oljastre na Sardiniji koja je dom najdugovečnijih muškaraca na svetu, imaju i stanovnici Ikarije, malog grčkog ostrva u Egejskom moru, poluostrva Nikoja u Kostariki, sela Ogimi na Okinavi gde
žive najstarije žene i zajednica adventista u Loma Lindi u brdima Kalifornije.

Mada se donekle razlikuju oko procenata, naučnici su nepodeljeno saglasni da na potencijalnu dugovečnost genetika utiče samo sa 20-25 odsto. Najveću ulogu u određivanju dužine našeg životnog veka ima uticaj sredine, uključujući ishranu, i način života koji smo odabrali, i to je najkrupnija zajednička karakteristika među Plavim zonama. Iako žive udaljeni geografski i kulturološki, u drugačijim klimatskim uslovima, ovi ljudi ipak imaju mnogo zajedničkog: aktivan životni stil – redovni fizički poslovi kroz svakodnevne aktivnosti; neupitno zdravu ishranu i možda najvažnije – žive u blisko povezanim zajednicama koje neguju društvene veze i pružaju osećaj pripadnosti i svrhe.

Den Bjutner i njegov tim naučnika, demografa i antropologa istraživali su prakse ljudi Plave zone koji su, reklo bi se, odavno dekodirali tajnu zdravog i srećnog života. Rezultat istraživanja je otkriće da ljudi u svim ovim oblastima dele devet specifičnih životnih osobina koje doprinose njihovoj dugovečnosti i koje su definisane u zajedničke imenitelje poznate kao Moć 9, piše Glas osiguranika.

Prva zajednička „moć“ ovih zajednica jeste da žive u okruženju koje ih stalno tera da se kreću, rade u polju i bašti, šetaju, voze bicikl. Kretanje je prirodan deo njihovog dana.

Druga moć je izrazit osećaj svrhe, a svest o sopstvenom osećanju svrhe, tvrde naučnici, vredi i do sedam dodatnih godina života.

Treća – oni se na savim poseban način nose sa stresom: svaka od ovih zajednica ima određenu rutinu oslobađanja od stresa. Na Okinavi meditiraju i vežbaju tai či, adventisti se mole, Ikarijanci obavezno odmaraju preko dana. Oni inače imaju 20 odsto manje karcinoma, upola manju stopu srčanih bolesti i skoro da nema zabeležene demencije.

Četvrta sposobnost koju dele dugovečne zajednice je uobičajena umerenost u jelu – nikada ne jedu da budu sasvim siti. Razlika između toga da niste gladni i osećaja sitosti čini razliku u zdravlju i u kilogramima. Stanovnici Plavih zona po pravilu svoj najmanji obrok jedu kasno popodne ili rano uveče, a zatim ništa više do ujutru.

I peta moć je vezana za ishranu – ona je uglavnom biljna (i do 98 odsto) i bogata, u zavisnosti od podneblja, maslinovim uljem, mahunarkama i žitaricama. Meso je uglavnom rezervisano za nedelje i posebne prilike, jede se u proseku samo pet puta mesečno. Alkohol, pretežno vino, pije se takođe umereno i to je još jedno preimućstvo ovih posebnih društvenih grupa.

Sledeće dve životne veštine koje dele odnose se na čvrstu pripadnost zajednici poštujući princip da su ljudski resursi najvažniji, i na stavljanje porodice na prvo mesto – jake porodične veze su kamen temeljac populacija svih Plavih zona.

I deveta moć ovih zajednica definisana je kao – pleme.

Odnosno, ljudi sa najdužim životom na svetu birali su ili su rođeni u društvenim krugovima koji su podržavali zdravo ponašanje. Mnoga istraživanja su pokazala da su pušenje, gojaznost, sreća, pa čak i usamljenost zarazni. Stoga snažne veze u zajednici
pomažu da se oblikuje ono što je dobro i korisno. U tom smislu je najspecifičnija Okinava na kojoj postoje „moais“ – grupe od pet prijatelja koji su doživotno posvećeni jedni drugima pružajući i finansijsku i emocionalnu podršku.

Najslikovitiji je primer pet prijateljica vršnjakinja čije drugarstvo traje već 97 godina. Sada imaju 102 i dalje se sastaju svaki dan da popiju čašicu sakea.

Na osnovu ovih istraživanja i saznanja, Den Bjutner i njegov tim, u saradnji sa Univerzitetom Minesota, kreirali su Kompas vitalnosti, koji je Vol strit žurnal proglasio najboljim onlajn alatom za penziju i dugovečnost. Kompas je, pored mnoštva korisnih saveta, i podsetnik da život nije moguće prepravljati preko noći.

Lepota Plavih zona nije jedna ili dve velike stvari, već skupina malih koje se sabiraju. Utoliko je lakše početi i sa malim promenama sebe. Možda tako što ćemo uključiti samo neki od ovih principa i biti realni u pogledu onoga što je ostvarivo.