Sve kraći dani i manje dnevnog svetla izazivaju desinhronizaciju unutrašnjeg sata, odnosno ciklusa spavanja i buđenja koji reguliše svetlost i tama. Kada naš mozak primi signale o ograničenom dnevnom svetlu, on oslobađa hormon melatonin koji, zbog mraka napolju, signalizira da je vreme za spavanje iako još nije.

Ovo neblagovremeno oslobađanje melatonina ne izaziva samo poremećaj u ciklusu spavanja i buđenja, već kod nekoga može da poremeti čitav biološki ritam i utiče na nivo energije, raspoloženje, metabolizam. M00anje svetla znači i manje
serotonina, hormona koji pomaže u regulisanju raspoloženja, pa se kraći dani poklapaju i sa pojavom godišnjeg obrasca zimske melanholije i depresije. Osećaj nelagodnosti, koji će nas verovatno zahvatiti svakog tmurnog dana, ponekad se transformiše u „zimski bluz” ili čak sezonsku depresiju, dva poremećaja u kojima nedostatak svetlosti igra ključnu ulogu.

Stanje koje se kolokvijalno naziva zimski bluz nije uvek klinički dijagnostifikovano ali se iz godine u godinu ne menjaju procene da ono pogađa između 15 i 25 odsto stanovništva, od čega četiri do šest odsto teže. Da bi se postavila
jasna dijagnoza ovog sezonskog poremećaja, specifični simptomi moraju da se ponovo pojave najmanje dve uzastopne zime, počevši od jeseni, i da potpuno nestanu u aprilu ili maju. Zimski bluz, dakle, nije neuobičajen i manifestuje se
neraspoloženjem, pa i tugom, padom motivacije i željom za samoćom i izolacijom. Može privremeno da poremeti našu sposobnost da se prilagodimo promenama u okruženju, izaziva pospanost tokom dana i gubitak regulacije apetita, a
istraživanja pokazuju da ova neusklađenost može da bude povezana i sa nekim stanjima mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost i depresija.

Ozbiljniji problem koji sugeriše snažnu vezu između našeg raspoloženja i količine svetlosti koju dobijamo tokom dana dijagnostifikovan je kao sezonski afektivni poremećaj ili SAD i smatra se da pogađa tri odsto populacije, posebno mlade žene.

Identifikovana 1984. godine, ova bolest, koja se javlja od novembra do februara, izaziva veliki umor, povećanu razdražljivost i dug ali nemiran san. Ne radi se, objašnjavaju psihijatri, o slučaju teške melanholije kao kod klasične depresije, već o sumornosti, lošem raspoloženju, a simptomi uključuju i anksioznost, nisko samopoštovanje, stalnu žudnju za ugljenim hidratima i nizak nivo fizičke aktivnosti. Javlja se uglavnom u zemljama sa kontinentalnom klimom gde su promene godišnjih doba izraženije. Čak i bez dostizanja potpunih kriterijuma za SAD, većina ljudi doživljava promene u svojoj energiji, motivaciji, obrascima spavanja i raspoloženju kako se godišnja doba menjaju. To su normalni procesi kod ljudi, kažu stručnjaci. Tako se naše telo prilagođava prolasku godišnjih doba, a ne reaguju svi na isti način.

Dakle, ako se osećamo kao da usporavamo tokom zimskih meseci, važno je sebi reći da je to prirodno. Nismo odjednom postali lenji, rasejani ili manje društveni. Iako nam se intuitivno čini da sivo nebo podriva naš moral, svest o prirodnoj reakciji organizma na promenu godišnjih doba može da smanji negativne emocije. Pored toga, postoje i strategije kako da svom telu pomognemo da se brže uskladi sa novim rasporedom svetla i tame. To znači izlaganje dnevnom svetlu najmanje jedan sat svakog dana (po mogućnosti ujutru), manje šećera a više hrane bogate omega 3 kiselinama, izbegavanje kafe, čaja i teških obroka pred spavanje, više kretanja i više vitamina B i D, a pomažu i lampe za svetlosnu terapiju.

Preduzimanje tih malih koraka može pomoći da se biološki ritam brže prilagodi smanjenom prilivu svetlosti. I najvažnija je, kažu psiholozi, promena načina razmišljanja. Nije sve što ima veze sa zimom negativno. Tajna je da se fokusiramo na ono što nam čini dobro, a svaka sezona ima nešto čemu se radujemo, piše Glas osiguranika.